Дугују и богу и народу

Фонд за капитална улагања Војводине дугује милијарде динара грађевинским фирмама. Оне су у Србији добијале авансе и сви изведени радови су им плаћени до последњег динара. У Војводини су послове погађале по добрим ценама, али им ништа није плаћано. То је довело до општег колапса и многе директно одвело у стечај.

Влада Србије нема механизме контроле како се троше паре које даје Војводини и да ли се уредно плаћају изведени радови. Испоставило се да нас је пренос надлежности Покрајини много коштао. Ово у интервјуу за „Политику” тврди Велимир Илић, министар грађевинарства и урбанизма.

– Фонд за капитална улагања Војводине је рак-рана српске економије. Уништио је српску привреду. Навешћу само један пример. Фирма „Интеркоп”, која гради станове у београдском насељу „Степа Степановић”, наплатила је све радове до последњег динара у Србији, али зато у Војводини није. Отишла је у стечај јер је у блокади за 2,5 милијарде динара. Она не плаћа кооперанте и шта сада да јој радим? Таквих је много – додаје Илић.

Имате ли податак колико Фонд укупно дугује привреди?

То нико не зна. Дугују и богу и народу. Ја питам: откуд баш да Шарићева „Металс банка” постане Развојна банка Војводине. Ово је исти проблем као са „Агробанком”. То питање мора да се покрене и утврди како су могли да се задужују, покрећу инвестиције, не плаћају извођаче и уништавају фирме.

Али, није само Војводина уништила грађевинске фирме. Њима локалне самоуправе дугују 390 милиона евра и плус држава, јавна предузећа. Како ћете измирити тај дуг?

Дугује се много. И то је вишегодишњи дуг из времена обнове и развоја земље. Рађено је партизански, а финансијски нису затваране инвестиције. Како је могуће да се узму кредити, а да се не заврше пројекти? Како је могуће да почну радови, а да нема грађевинске дозволе? Како је могуће да се крене у пројекат, а да се не зна колико ће да кошта?

На које пројекте мислите?

На пример, Стара планина. Уложено је толико много, а нико не зна где је крај. Нико није урадио студију оправданости. Колико ће да кошта и како ће се обезбедити средства? Како ће се решити питање водоснабдевања. Лако је направити хотел, шта с њим ако нема воде и приступног пута? Да се дође до планине. „Фијат”, такође. Политичке инвестиције су проблем Србије. Не сме странка која држи одређено министарство и види свој политички интерес да форсира одређену инвестицију да би добила бирачко тело на том подручју.

Да ли је аутопут до Чачка политичка инвестиција?

Он покреће читаве регије. Ибарском магистралом саобраћај се тешко и споро одвија и нико нема интерес да улаже у тај крај. Код Лазаревца дневно прође 27.000 возила, у Ћелијама 17.000. Све преко 8.000 аутомобила на магистралном путу значи небезбедан саобраћај.

Ми правимо коридор према Македонији где дневно прође 4.000 аутомобила. Ваљда би требало прво да направимо аутопут тамо где има 27.000 возила, где ће да буде ковница пара, па да из те зараде градимо тамо где је непрофитабилно.

Коридор 10 је међународни. ЕУ је тражила да буде завршен. За тај јужни крак о коме причате Грчка је из Хеленик плана дала паре?

Грци га нису направили до Солуна. Јесте међународни, а ако је он од интереса за ширу заједницу и Европу, зашто нам дају скупе кредите и још њихове профитирају банке на нама? Какав је наш интерес да урадимо тај аутопут који ћемо одржавати из буџета? Кризна су времена и не може ниједна инвестиција да се ради ако није исплатива.

Јавно сте критиковали радове на деоници Љиг–Прељина које кредитира влада Азербејџана. Шта тачно замерате?

Уговор је лоше склопљен. Јесте то јефтин кредит од три одсто камате, али су цене радова од 7,5 милиона евра по километру високе. Када се додају камате и експропријација коштаће нас 10 милиона евра по километру. Кредит ћемо морати да реализујемо, без обзира на то што није најповољнији, јер је потписан уговор. Сада се, ипак, види да је концесија била дупло јефтинија, него овако да радимо део по део.

Колика је била вредност те концесије пошто то никада нисмо сазнали?

Аутопут од Хоргоша до Пожеге требало је да кошта 1,5 милијарди евра са експропријацијом и пројектовањем. Борис Тадић и сви око њега, који су раскинули уговор о концесији, морају да одговарају зато што су угасили инвестицију која је била економски оправдана.

Али, банка није хтела концесионару да да гаранцију. Тражила је од Владе да гарантује одређен проток саобраћаја на појединим деоницама?

Банка је хтела да да гаранцију. Само је тражила гаранцију државе ако дође до ванредне ситуације, рата, елементарних непогода. Извођач је хтео да почне радове, али Влада је то прекинула и зато ћемо сада платити одштету концесионару.

Ако је све тако, зашто је био проблем да објавите уговор? Зашто је извођач тражио додатне рокове за затварање финансијске конструкције?

Уговор је могао да се види на сајту Владе. Две-три стране, које су пословна тајна предузећа су биле затамњене, а сада је уговор с „Фијатом” цео затамњен и нико не пита зашто је тако. Да концесија није заустављена 15. маја ове године аутопут би био завршен и сада бисмо градили аутопут према Црној Гори. Данас, четири године касније, опет смо на самом почетку прикупљања понуда, уговарања…

Какве су понуде и колико су озбиљне?

Идеја је да један део буде финансиран кроз кредит, други кроз концесију, али још ништа није решено. Три кинеске фирме су нам доставиле понуде. Оне су изузетно озбиљне као и банке које их прате. Стигле су понуде и од Шпанаца, Аустријанаца… Ове недеље ми је једна велика страна компанија понудила да аутопут од Обреновца до Љига сагради по цени од 7,5 милиона евра по километру. Скренуо сам им пажњу да то не може да кошта више од пет милиона, јер наше фирме које граде од Уба до Лајковца раде то за 4,5 милиона евра.

Никога нећемо фаворизовати. Анализираћемо све понуде, предочити их Влади и нека победи најповољнија. Надам се да ћемо увести ред и да више неће моћи да се процени да аутопут од Љига до Чачка кошта 300 милиона евра, а није ни нацртан.

Како није? На сајту бившег Министарства за животну средину и просторно планирање може се видети да су 2009. године издате грађевинске дозволе за све деонице од Обреновца до Пожеге?

Грађевинске дозволе не постоје за овај део од Љига до Прељине зато што није урађена експропријација. Како можете да издате грађевинску дозволу, а нису решени имовински односи? Дозвола постоји само за 12 километара пута Уб–Лајковац.

У „Коридорима Србије” кажу да су главни пројекти завршени

Пројекти постоје само за тих 12 километара. Како можете да градите аутопут без грађевинске дозволе? Како можете да добијете кредит, а нисте урадили експропријацију? „Коридори” нису ни поднели захтев за експропријацију. Не може тако да се ради. Морамо да уведемо ред.

Колико се дугује за експропријацију?

Око 2,5 милијарде динара за Коридор 10 и Коридор 11. Паре нису обезбеђене у буџету и то је сада велики проблем. Нашли смо 50 милиона динара за део код Љига да извођачи не би стајали. После ребаланса ћемо обезбедити још 240 милиона динара што ће бити довољно за ову годину.

Ни Милутин Мркоњић када је од вас преузео Министарство за инфраструктуру 2008. није затекао пројекте. Говорило се да ваше министарство у 2007. није повукло ни динар за пројектовање Коридора 10, па су намењене паре преусмерене на другу страну?

Није тачно. Ми смо за све паре које смо имали урадили пројекте. Нисмо радили пројекте где не планирамо да радимо и на путевима који су непрофитабилни. Ја и даље стојим иза тога да не треба радити путеве тамо где нема саобраћаја, где се свет крсти да неко улаже, а нема возила.

Јесте ли се договорили с министром Мркоњићем шта је у чијој надлежности у новој влади?

Ја сам задужен за Коридор 11. Наравно, нећу се петљати у Коридор 10. Морам ући у посао издавања грађевинских дозвола…

Најавили сте смену Михајла Мишића, директора „Коридора Србије”? Јесте ли се предомислили?

Сигурно ће бити смењен. Мишић је одличан инжењер и добар пројектант, а он мора самостално да води предузеће. Морамо радити онако као струка налаже – инжењери да раде свој посао, правници свој, а економисти свој.

За колико ће инвеститори добијати дозволе?

Треба дати рок да се грађевинска дозвола изда за 90 дана. Ако је инвеститор не добије, а локација за коју тражи је неспорна у просторном плану, то може да се схвати као ћутање администрације и инвеститор може да почне да зида.