Избачена реч "независност"

Брисел, 11. марта – Холандски посланик у Европском парламенту (ЕП) Јост Лагендајк изјавио је у недељу Танјугу у Бриселу да је, под притиском великог броја европских посланика, био приморан да избаци реч "независност" из нацрта своје резолуције о Косову и Метохији о којој ће у понедељак у Стразбуру гласати Спољнополитички одбор ЕП. "Јасно је да посланици Европске народне партије (ЕПП) и социјалиста не подржавају фразу ′независност Косова′ (…) велика већина сматра да убацити реч ′независност′ у резолуцију о Косову није добра ствар", изјавио је Лагендајк српској националној агенцији, додајући да је на његов предлог уложено укупно 186 амандмана.

Огромна већина амандмана се, према његовим речима, односи на прва два параграфа нацрта у којима је Лагендајк првобитно предвидео "ограничену независност" покрајине.

"Реч ′независност′ сам морао да заменим фразом ′надзирани суверенитет′, али није сигурно ни да ће овај предлог проћи (…), јер социјалисти сматрају да чак и оваква фраза иде предалеко", рекао је Лагендајк.

Уколико буде усвојен у Спољнополитичком одбору ЕП, предлог резолуције би био стављен на гласање током пленарне седнице Европског парламента у Бриселу, 28. и 29. марта. Лагендајк је изразио "лично разочарање" што не постоји воља у Спољнополитичком одбору ЕП да се у резолуцију убаци реч ′независност′. "Разумем да Ахтисари то не сме да уради да би придобио Русију у Савету безбедности, али ми у ЕП смо политичари и требало би да се изјашњавамо што је јасније могуће", истакао је Лагендајк.

Српски актери – од епископа рашко- призренског Артемија, преко аналитичког Института 4С из Брисела, до српских политичких партија, попут Демократске странке, Демократске странке Србије и Г17 плус – разговарали су у последњих месец дана са европским посланицима о могућности да Лагендајкова резолуција буде ублажена одстрањивањем најспорнијих делова.

Институт 4С је недавно, на саслушању у Европском парламенту (организовао га је пољски посланик Станислав Хрушч), поново указао на проблеме са Лагендајковим документом, а активне су биле и српске политичке партије преко својих "сестринских" европских партија.

Демократска странка је, у том смислу, ступила у везу с посланицима из редова социјалиста, а Демократска странка Србије и Г17 плус с посланицима странака из редова ЕПП-а.