Тањи Драгић злато и светски рекорд

Од нашег специјалног извештача

Лондон – Тања Драгић је дошла у Лондон по злато и освојила га је. Дошла је да поправи свој светски рекорд и поправила га је.

Ретки су спортисти који изнесу тешко бреме фаворита. Тања Драгић јесте. У другом хицу је бацила копље 42,51 м и већ тада је било јасно да је то недостижно за све остале супарнице. Највише јој се приближила Рускиња Сорокина када је у последњем, шестом хицу, постигла резултат 38,79 м. Али, и то је било премало да доведе у питање тријумф наше атлетичарке.

Тања Драгић је рођена 15. маја 1991. у Книну, а одрасла је у Батајници. Атлетиком се бави од седмог разреда основне школе (почела је у земунској Младости) и била толико талентована да је стигла и до јуниорске репрезентације Србије. Међутим, проблем с видом је био све већи, па јој је селектор параолимпијске репрезентације Властимир Голубовић предложио да се преоријентише. Наставила је с мукотрпним радом и сада убире плодове тог рада, јер је већ и светска првакиња.

- Потврдила сам да сам најбоља на свету. Сачувала сам трон, - била је с разлогом пресрећна нова параолимпијска победница Тања Драгић. - За ово сам се спремала веома дуго, још од Игара у Пекингу 2008. Тамо сам била лоша и зарекла сам се да ћу у Лондону да завршим победоносно. Да будем најбоља, да ми аплаудира публика..

Уочи последњег хица, мада је већ било јасно да је злато њено, Тања Драгић је затражила од стадиона да је подржи. Запљескало је све живо на Олимпијском стадиону и она им се одужила. Истина, није надмашила саму себе, али је бацила преко 40,14 м. Ниједна друга такмичарка није пребацила 40 метара. Тања Драгић је то два пута успела.

Иако све изгледа лако није било тако. Драгићева је то овако објаснила:

- Конкуренција је била жестока. Уосталом две такмичарке су бациле даље од мог старог светског рекорда. Али, да би неко надмашио овај нови мораће много да се потруди. Имала сам проблем и с повредама. Примила сам три „блокаде“ у лакат и једну у колено, али није ми падало на памет да одустанем. Зар пред оваквом публиком о којој сваки спортиста може само да сања?!Дуго сам чекала на ових мојих пет минута. Ово је победа главе.

Тања Драгић је освојила другу златну медаљу за Србију у Лондону. Лед је пробио Жељко Димитријевић у бацању чуња, а за обе заслуге припадају селектору Властимиру Голубовићу, који је казао:

- Кад тренирамо нико не стоји иза нас изузев Параолимпијског комитета. Сад сви виде резултат рада. Уколико бисмо од Министарства спорта добила само десет одсто онога што има Олимпијски комитет наши резултати би било још бољи.

----------------------------------------------

Борислави Перић-Ранковић још једно сребро

Борислава Перић-Ранковић је поновила успех из Пекинга, где је освојила сребрну медаљу. Она, међутим, то није тако доживела. Сребро у Лондону је залила сузама.

– Нисам поправила резултат из Пекинга. Сад се потврдило колико нам недостају финансијска средства да играмо против Кинескиња. Нису оне овако енигма, али треба се навићи на њихов стил. Они дођу једанпут годишње у Европу, – објашњавала је двострука освајачица сребра на параолимпијским играма.

Кинескиња Џоу Јинг је само у другом сету била угрожена. Тада је наша стонотенисерка смањила заостатак са 8:4 на 8:7. Међутим, следећи поен је припао њеној противници, па још један и више се није могло. То је, практично, и био крај финала што се тиче наше играчице. Изгубила је меч с 3:0 (11:6, 11:8, 11:4).

После завршног поена аплаудирала је противници. Спортски гест какав се све ређе среће. А онда, са сузама у очима и српском заставом у рукама направила је почасни круг по дворани Ексел. Публика јој је узвратила пљескањем као да је победила. Гледаоци су видели с колико је жара Борислава Перић-Ранковић играла и одали су јој због тога признање.

После победе у полуфиналу, тешко извојеване, рекла је да није могла својој двоипогодишњој кћерчицу Драгани да се врати без медаље. Њена Беба ће сада имати играчку више.

Предстоји још турнир женских парова. Она ће играти с Надом Матић, која је очекивала много више да постигне у појединачној конкуренцији и нимало је није утешило што је изгубила од Кинескиње Џанг, једне од најбољих на свету.

– Преболећу овај пораз и као прави професионалац дати све од себе. Колико ми је познато никада до сада на параолимпијским играма Србија није освојила медаљу у екипној конкуренцији. Можда се то изненађење сада догоди, – вратио се оптимизам Бранислави Перић-Ранковић.

Њен тренер Лазар Куртеш је нагласио:

– Она је прави шампион и не воли да губи. А није ни навикла на поразе.

----------------------------------------------

Кеслерова пета параолимпијска медаља

Златко Кеслер је завршио параолимпијске игре на победничком постољу. Са сребром око врата. То му је пета медаља с овог највећег такмичења за спортисте с инвалидитетом. И, како је најавио, последња у појединачној конкуренцији. С 52 године је решио да остане на располагању нашој репрезентацији, јер ће се одазивати позивима да игра у пару.   

У финалу је изгубио од тренутно најбољег стонотенисера на свету Кинеза Фенга с 3:0 (14:12, 11:6, 11:8). Кеслеру је ово друго параолимпијско сребро, а у својој збирци има још и једно злато и две бронзе освојене на шест параолимпијских игара (само је у Пекингу 2008. остао празних руку).

Кеслер је силовито почео и повео са 6:0. Међутим, то није било довољно да ошамути Фенга, који се вратио у игру. Борио се наш стонотенисер до 12:12, а онда је Кинез искористио своју шансу и добио први сет на разлику.

Под утицајем таквог расплета Кеслер је психолошки пао у другом сету, а у трећем је дао све од себе. Међутим, држао се до 8:8, а онда је у финишу Фенг поново био успешнији.

- Краје каријере ми је лепши, него што сам очекивао. Изгубио сам од оног ко је заиста бољи од мене. Фенг је имао сјајну тактику, - признао је Кеслер. - Настојао је да ме „одгура“ од стола, а онда слао „скраћене“ лопте, које ја мојим колицима нисам могао да стигнем. То је покушао и Немац Шмидбергер у полуфиналу, али њему није ишло, а Кинезу јесте. Ја сам видео шансу у томе да погађам углове. Кад сам био прецизан освајао сам поене, али нисам могао стално да погађам. Немам за чим да жалим, јер сам учинио све што сам могао.

----------------------------------------------

Видићу измакла медаља

У последњу серију Синиша Видић је ушао као четврти. Своје изгледе да освоји медаљу је покварио хицем од 9,8. Добро се концентрисао за последњи и „убио“ 10,7. Избио је на треће место, али је остало још да пуца Словенац Тиршек. Он се дуго концентрисао, протицали су секунди као вечност, тишина се није дизала са стрелишта у Краљевским војним баракама у Вулвич Арсеналу. И онда је одјекнуо пуцањ. Тиршек је погодио 10,8 и не само што је потиснуо Видића с трећег места, него се чак изједначио с Новозеланђином Џонсоном од кога је био бољи у додатном пуцању за сребро.

Наш стрелац (рођен 6. децембра 1972. у Берлину, инвалид из рата), остао је без медаље. Снове је однео претпоследњи хитац.

- Много ми је тешко. Као стрелац не могу да објасним зашто је хитац отишао горе десно од центра, - вајкао се Видић. - Да сам погодио 10,1, ма и 10,0 имао бих медаљу. Да није овакво такмичење био бих и овим задовољан. Али, долази Рио 2016, до тада ће бити и светских и европских првенстава... Ово ме неће поколебати. После Пекинга сам размишљао да оставим спорт, јер сам имао лоше резултате. Сада немам ту дилему.

Други наш представник у гађању из ваздушне пушке Драган Ристић заузео је 19. место, као и јуче, с 598 кругова. Он је у Лондон дошао као светски првак и светски рекордер, али је конкуренција толико јака да боље није могао. Прво место је освојио Канг из Јужне Кореје са 705,5. Тиршек и Џонсон су убили по 704,7, а Видић 704,5.