Јесен одлуке за еврозону

Нова канцеларија Европске Уније на Барбадосу светла је и пространа. С погледом на пешчану атлантску плажу оивичену палмама, годишњим буџетом од два милиона фунти, и 39 запослених на око 7000 километара од Брисела, делегација „Блока 27” у Карипском мору има специфичан задатак.

Циљ нове мисије, отворене прошлог месеца је да са укупним буџетом од 230 милиона фунти, у десетак егзотичних државица (Антига и Барбуда, Барбадос, Свети Китс И Невис, Света Луција, Свети Винсент и Гренадин, Ангиља, Монсерат, Британска Девичанска острва, Гренада и Доминика)- доквалификује локалне бераче банана, помогне оснивању регионалног удружења узгајивача тропског воћа, и проба да прода нешто европских пољопривредних производа. „ Захвални смо Европи што жели да помогне развоју пољопривреде на Гранд Бахамима”, изјавио је др Мишел Дарвил, Министар архипелага на свечаности поводом отварања карипске канцеларије ЕУ.

Осетљив на односе са некадашњим колонијама, бриселски радар, готово истовремено исушта из вида плиму невоља пред источним обалама Европе.

За грчке службе безбедности, проблем је кристално јасан.

Крвави окршај у Сирији разлио је плиму избеглица у околне земље. На десетине хиљада сиријских избеглица прешло је у Турску : међу њима све већи број хрли ка Европи. У том походу, егејска острва Сими, Фармакониси, Самос и Лезбос, најновија су мета таласа илегалних имиграната који по сваку цену настоје да се домогну зоне Шенгена.

Остатак „бриселске фамилије” овим поводом још се осећа безбедно. Правлиником Даблин III илегални имигранти у имају право да затраже азил у првој земљи ЕУ земљи до које се домогну, и затим ту траже остварење људских права.

Узалуд Атина ових дана скреће пажњу Бриселу на нову масовну најезду избеглица са истока.

Руководство „Блока 27”са Грчком већ месецима има углавном једну тему : драконске реформе у замену за следећу инфузију међународне финансијске помоћи.

Тим поводом, јесен, а посебно септембар биће време великих одлука „ бриселске фамилије” а и еврозоне, о њиховој даљој будућности у садашњем саставу.

Европски испит почиње већ у среду 5. септембра када трио инспектора ММФ, ЕУ и ЕЦБ стиже у Атину да настави са роњењем по грчким финансијама.„Тројка”, у Грчкој познатија као „ Људи у црном” има незахвалан задатак да процени да ли је егејска нација – уз сва досадашња одрицања- способна да буџетски дефицит од око 160 одсто, до 2020. године снизи на 120 одсто

( колико је ММФ поставио као „прихватљиви плафон”). Пословично тешки преговори тројке и званичне Атине око тога где све треба засећи трошкове да се напуни државна каса, врате дугови и евентуално подстакне привредни раст, већ недељама запиње и око секције ратног ваздухопловства.

Наиме трио изасланика страних финансијера притиска владу у Атини да, између осталог, драстично смањи принадлежности војним пилотима-извиђачима на Егеју…

Какве су шансе Атине да остави добар утисак на тројку, од чијег налаза зависи исплата следећих 31 милијарду евра помоћи Грчкој?

Ако очекивања тројке не буду испуњена , да ли ће се ММФ повући из аранжмана за Грчку?Хоће ли онда Атина испасти из еврозоне а можда и „Блока 27”?

У атмосфери такве неизвесности, можда није чудно што је грчки премијер Антонис Самарас одлучио да прекине традицију по којој од 1926. године председник владе Грчке нацији саопштава годишњи привредни план – на почетку септембарског Сајма привреде у Солуну. Неће бити ни говора, ни конференције за штампу на отварању Сајма у Солуну, најавио је Самарасов портпарол за штампу прошлог месеца.

У међувремену, међународна  европска финансијска „хитна помоћ” има све више посла у Шпанији, Каталонији, Валенсији, на Сицилији…

Далеко од начете медитеранске периферије, центри моћи на севернијим географским ширинама Европе ове седмице започињу серију „пресудних” седница, самита и састанака са темом различитих аспеката обуздавања дужничке кризе монетарне уније ЕУ.

Да ли ће Европска централна банка обновити куповину државних обвезница финансијски начетог Југа - можда ће бити јасније 6. септембра након седнице Управног одбора ЕЦБ у Франкфурту. Три дана касније грчки министар финансија представиће страним инспекторима предлог нових засецања јавне потрошње.

Потом, 12. септембра Мануел Баросо председник Европске комисије, бирачи у Холандији и Уставни суд Немачке излазе свако са својом оценом будућег курса спасилачких напора „Фамилије” и њеног „Блока 17”.

Затим се нижу: неформални сусрет министара финансија ЕУ на Кипру (14-15. септембар ), дуго одлагани независни извештај о стању банакрског система Шпаније ( најављен за „негде у септембру”), самит министара финансија еврозоне у Луксмебургу (8. октобара –када се и очекује извештај тројке за Грчку), па Самит ЕУ лидера о дужничкој кризи ( 18-19. октобра)… а онда Шпанија од 29-31. октобра треба да намири пристижући спољни дуг од преко 20 милијарди евра.

Европа ће у зиму засигурно закорачити свеснија којим је путем кренула у будућност, истовремено загледана у Карипско море, и опхрвана дужничком кризом.

Једно је изгледа ипак договорено.

Лик грчке богиње Еуропе замениће садашњу архитектуру воденог жига на банкнотама монетарне уније ЕУ које улазе у оптицај средином 2013. године...