Почетак предизборне конвенције демократа

Вашингтон/Београд – Америчка Демократска странка ове недеље одржаће конвенцију у Шарлоту с које ће председник САД Барак Обама званично кренути у кампању за реизбор и покушати да ограничи замах који је његов противкандидат Мит Ромни добио на скупу републиканаца.

Конвенција званично почиње данас, када се обележава и Дан рада без говора и значајних догађаја, а од уторка до четвртка у хали Тајм ворнер кејбл и стадиону Бенк оф Америка говориће утицајни демократски званичници, међу којима бивши председници Клинтон и Џим Картер.

Међу говорницима биће супруга председника Мишел Обама и ћерка Џона  Кенедија, Каролајн Кенеди. Последње вечери говориће  Обама и потпредседник Џо Бајден који ће прихватити номинацију за овогодишње изборе.

Према већини анкета рађених пре прошлонедељне републиканске конвенције, Обама има малу предност у односу на Ромнија, али досадашња искуства показују да конвенције могу имати значајну улогу у промени опредељења бирача уочи председничких избора који се одржавају почетком новембра.

Демократе најављују да ће у жижи конвенције у Северној Каролини бити реформа здравствене заштите, као и да ће бити етнички и социјално разноврснија од републиканског скупа у Тампи на Флориди.

Обама у односу на Ромнија боље стоји међу Афро и Латино-Американцима, женама, геј популацијом  и млађим гласачима, а на скупу у Шарлоту учествоваће заступнице женских права, као и припадници ЛБГТ заједнице.

Највећи изазов Обаме је, међутим, да побије тврдње републиканаца и Ромнија да је разочарао бираче и да није испунио обећано из 2008. године.

Демократе су се нашле у неуобичајеној ситуацији да морају да бране свој став о Медикеру, програму здравствене заштите за старије, пошто су из републиканског штаба стигле критике да ће због Обамине реформе здравствене заштите бити смањена нега за старије. Демократе се традиционално залажу за социјалне програме, међу којим је и Медикер.

Национална конвенција републиканаца у Тампи завршена је у четвртак говором Мита Ромнија којим се он први пут обратио најширем гласачком телу у САД. Амерички медији оцењују да је Ромни начелно оставио добар утисак, али да би његов успех могао бити помућен необичним наступом Клинта Иствуда.

Међу демократама такође постоји извесна бојазан да би утисак Барака Обаме на конвенцији могао да засени један од говорника - бивши председник Бил Клинтон који у америчкој јавности има бољи рејтинг од актуелног председника.

Иако односи међу њима нису најбољи, Клинтон учествује у Обаминој кампањи и сматра се да би његов наступ могао да подсети бираче, посебно средњу класу, на повољне економске прилике за време његова два маната 90-их, оцењује „Њујорк тајмс” додајући да бивши председник веома популаран међу белом радничком класом коју Обама не успева да придобије.

Портал Хафтингтон пост наводи да су конвенције уочи избора веома важне пошто већина бирача тек после тих скупова почиње активно да прати кампање.

Анкете још показују да су Џорџ Буш 1988, Бил Клинтон 1992. и Џорџ Буш Млађи 2004. после конвенција преокренули до тада за њих неповољно јавно мњење, наводи портал и додаје да је и Ал Гор 2000. успео да преокрене тренд и освоји више гласова од Буша Млађег али да је изборе изгубио због специфичног изборног система.

За разлику од конвенције пре четири године, у Шарлоту нису најављене славне личности из шоу бизниса и Холивуда, мада је најављен говор глумице Еве Лонгорије која је копредседавајућа Обаминог изборног штаба.

На конвенцији ће наступити рок група Фу фајтерс , певачица Мери Џеј Блајџ , соул и фанк група Ерт, винд енд фајер док ће америчку химну извести Марк Ентони и џез музичар Бранфорд Марсалис, извештава Бета.