Пепео је неискоришћени потенцијал, а не проблем

Врата општине Обреновац, по новом радном времену, отворена су за грађане радним данима до 21 сат, а недељом од 12 до 16 часова. Обреновчане дочекује председник лично. Службени аутомобил уступио је грађанима који немају свој, могу да га резервишу и, као што би од комшије, позајме кола од општине и одвезу дете на редовну контролу код лекара или вакцинацију. Кад се у јавним предузећима заврши радни дан, закључава се и њихoв возни парк. Чуди се чаршија уредно паркираним возилима, знајући да су из њих доскоро „по службеној дужности” трубили сватови. Уз то, незаобилазне теме су бебе и венчања, јер однедавно за свако новорођено дете општина дарује 5.000 динара и двоструко више за сваки склопљени брак. Шта се догодило Обреновцу и Обреновчанима и шта ће тек да их стрефи у интервјуу за „Политику” открива Мирослав Чучковић, председник општине.

Откако сте дошли на власт, прича се, увели сте много новина. Шта сте прво урадили и зашто?

Морамо бити на услузи, ефикасни. Продужили смо радно време, с тим да од 19 до 21 сат по један члан општинске владе дежура, разговара са суграђанима, слуша и бележи њихове проблеме и идеје. Ја сам им на услузи недељом, као што сам био Београђанима у Скупштини града. Не мање важна одлука је да иако по закону можемо да поставимо 11 чланова већа (уз председника општине и заменика, то је 13 људи), без обзира на политичке апетите, бројка не пређе седам. Толико нас сада има. Општини тако остаје шест милиона динара више, који би били утрошени за функционерске плате.

Нема непотребних трошкова?

Нерационална потрошња морала је да се сведе на минимум. Пре свега, коришћењем службених возила. Ишло се дотле да су се натписи, рецимо, ЈКП „Топловод Обреновац”, склањали у гепек после радног времена, да не упадају у очи грађанима, а само у топловоду има 12 таквих возила. И за њих важи да у 15.30 буду паркирана. Искоренили смо додатно плаћање функционера за обављање посла који им је иначе у опису радног места. Отуда фонд за новац на дар новорођеним бебама и тек венчанима. При том, 10.000.000 динара опредељујемо за пољопривреду, кроз конкурс за бесповратна средства и субвенције за изградњу пластеника, складишних капацитета за жито – силоса, и за помоћ социјалним категоријама.

„Зелени прстен” на делу?

Да. Ја сам направио „Зелени прстен”. Лако га је применити када има новца. Годишњи буџет за општину Обреновац био је 13,9 милиона, а ми сада имамо само за једну меру 10 милиона, што значи да ће за пољопривреду издвајања бити двоструко већа.

А за образовање?

Прва обреновачка основна школа, после 140 година, добиће фискултурну салу. Градићемо салу за физичко у школи у Грабовцу. У Министарству просвете и науке аплицирали смо за 119 милиона динара за проширење огранка ОШ „Јован Јовановић Змај” у Звечкој. У плану је изградња нове библиотеке, а постојећа ће постати завичајни музеј. Гимназија у Обреновцу је у катастрофалном стању и град Београд урадиће комплетну реконструкцију вредну 2.000.000 динара. Од нове године 2.763 основца млађих разреда ићи ће на летовање и зимовање о трошку општине. За све спортске клубове у Обреновцу општина ће плаћати чланарину клинцима од 10 до 18 година. Идеја је да се подржи школски спорт, да нам деца не би била на улици и да би била здравија.

Који каменчићи недостају инфраструктурном мозаику Обреновца?

Обилазница. Нова. Планирамо повезивање кружног тока на уласку у град са улицом Краља Александра Првог, и то иза базена и хотела, да би се растеретио саобраћај код цркве. Планирамо само велике радове. Реконструисаће се два путна правца у дужини од по 20 километара Мислођин–Конатице и Вукићевица–Грабовац. Гради се водовод у Грабовцу и Стублинама. Почиње изградња најмодернијег водовода у граду који ће кренути од фабрике воде на Забрежју и стићи до Великог поља, Пиромана, Бровића. Наставља се топлификација насеља Бело поље. Завршено је идејно решење за изградњу такозване треће магистрале, топлификационог система који би ишао од термоелектране, кроз насеље Звечка до Ваљевског и Шабачког пута и везао би 1.600 домаћинстава.

Нису довољно искоришћени потенцијали: савска обала, бањска вода, индустријска зона (без индустрије)... Шта се ту мења?

Ради се обалоутврда у Забрану. Тражимо стратешког партнера за завршетак бање, односно будућег спа-центра. За то је потребно око пет милиона евра. Имамо два и по и толико нам фали да уложе град Београд, држава или приватни сектор да би на „цевки”, где извире топла вода, и платоу од 4,5 хектара заживели спортско-туристички садржаји. Кад остваримо инвестицију због које ће овде долазити десетине хиљада људи, хотел ће пасти у руке неком приватнику. Индустријска зона у Баричу, ливада од 10 хектара са комплетном инфраструктуром може се испарцелисати за 10 или 12 компанија које хоће да граде фабрике. Преко пута је умивена, грађевински и архитектонски здрава хала од 3.500 квадратних метара и још једна од 2.500 квадрата. Да заокружимо инвестициону понуду, општина је спремна да буде партнер компанијама које желе да у кругу термоелектране направе фабрику за производњу асфалтних подлога од пепела. Хоћу да пепео буде потенцијал, а не проблем нашег града.

Већи проблем и од пепела је незапосленост?

Издвајају се жене од 45 до 55 година, бивше раднице „Посавине”, „Зеленгоре”, „Прве Искре”. Њих нико неће да запосли. Друга критична категорија су мушкарци од 55 до 65 година, који су две-три године до пензије. Много је и младих, факултетски образованих, а незапослених. Смислио сам програм да их скућимо. Општина ће да подели 1.000 ваучера незапосленима, као гаранцију да ће годину дана уместо послодавца да плаћа доприносе. Међутим, само најбржих сто који себи нађу посао искористиће ваучер, јер за толико помоћи општина има новца.

----------------------------------------------

Град „паметне” енергије

– Имам две визије пи-ара Обреновца у европским размерама. Идеја је да нас Европа препозна по енергетској ефикасности и култури. Обреновац ће да постане „смарт енерџи таун”, град „паметне” енергије. Реконструисаћемо све фасаде. Од оронулих постаће енергетски ефикасне зграде. Изградњом „треће магистрале” топловода људи се више неће грејати на угаљ. И расвета ће бити „паметна”. Не мора улична сијалица да светли истим интензитетом кад је магла, у осам увече и у пет ујутру. То смањење јачине приметиће се једино на месечној фактури, где ће уместо уобичајених 31 милион динара, стајати 25 милиона динара за наплату. А највеће културно благо које нас издваја јесте винчанско насеље у Стублинама. Остаје да смислимо како ћемо и уз чију помоћ да оживимо ишчезли свет на локалитету Црквине.