Прослава дана јеврејске културе
Својеврсна круна прославе Европског дана јеврејске културе у Београду био је синоћни концерт Српско-јеврејског певачког друштва „Браћа Барух” у Коларчевој задужбини. На програму су биле композиције Леонарда Бернштајна, Жака Офенбаха, Соломона Сулцера, Георга Филипа Телемана и Густава Малера, популарне јеврејске народне песме, као и неколико дела српских аутора. Уз „Браћу Барух” наступили су и тринаесточлани Јеврејски камерни оркестар и балерине из школе Националне фондације за игру Аје Јунг.
Ти пријатељи су помогли хору да, осим дана јеврејске културе, обележи још један датум, важан за њега лично, а то је шездесета годишњица од обнове рада „Браће Барух” након Холокауста. Због тог јубилеја хору су се придружили и они који су га обновили 1952. године – између осталих, пијаниста и професор Андреја Прегер, као и сопран и примадона Народног позоришта Бреда Калеф.
„Браћа Барух” су, према налазима неких истраживача, најстарији активни јеврејски хор на свету. Основани су још 1879. године као Српско-јеврејско певачко друштво. Име су променили после обнављања, у спомен на тројицу браће из познате јеврејске револуционарне породице из Београда. У својој дугој историји су приредили небројено концерата, не само у значајним музичким центрима бивше Југославије, него и на славним местима каква је најчувенија концертна хала на свету, њујоршком Карнеги холу, где су наступили 1978. године. Хор су водиле неке од највећих личности наше уметничке музике, какви су Стеван Стојановић Мокрањац, Стеван Христић и Јосиф Маринковић.
Европски дан јеврејске културе, који је јуче први пут обележен и код нас, слављен је јуче и у дворишту београдске синагоге у Улици маршала Бирјузова. Посетиоцима су представљене књиге с јеврејском тематиком, симболи овог народа, брошеви и слике а у обилазак их је водио рабин Исак Асијел. Пред синагогом су одјекивали и специфична ладино музика и сефардске композиције, плесале су се израелске игре а демонстрирана је и борилачка вештина крав мага. Гости су могли да науче и понешто од хебрејског алфабета а учење да засладе традиционалном јеврејском храном.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


