Нова косметска фаза

Од нашег сталног дописника
Вашингтон, 11. марта – "Косовско питање", како се назива у званичном интернационалном општењу, ушло је у нову, рекло би се, светску фазу. Одлуку о новом статусу Космета треба да донесе Савет безбедности УН, који је ту покрајину Србије пре готово осам година ставио под међународну управу, где би неизвесности могле да буду веће него на јучерашњим бечким преговорима завршеним, према очекивањима, без договора Београда и Приштине. Из дипломатских извора и појединих медија, наиме, сугерише се да предстоји етапа у којој ће Космет постати значајан тест односа међу великим силама, као и дејства светске заједнице према локалним изазовима, па и правила међународног понашања у тек започетом столећу. Тај процес би могао, према расположивим претпоставкама, да донесе "решења без преседана", али и да потраје дуже него што се овде рачуна и с дометима који превазилазе домашаје "довршавања још недовршених послова на Балкану".

Као основно ново питање намеће се, тврде упознати, однос између САД и Русије, чији су се међусобни односи у последње време прилично погоршали упркос истрајним исказима председника Џорџа Буша и Владимира Путина о "значајном узајамном личном поверењу". Космет се, при том, указује као прилика да Вашингтон и Москва одреде "реалну меру" своје све сложеније везе, у тренутку кад њему ауторитет опада, понајвише због кошмара у Ираку, а њој утицај расте у складу с високим ценама енергената којима обилује.

У оптицају је, нашироко се прича, низ варијанти. У распону, укратко: од могућности да Руси одрже реч да ће бити против решења за Космет с којим се не сагласе обе стране, до слутњи да ће се упустити у "трампу интереса" са Американцима.

Да ли ће Москва, а можда и Пекинг, бити спремни да уложе вето на нацрт резолуције у коме би видели недозвољено скрнављење територијалног интегритета једне чланице УН (Србије)? Одговор на то питање добиће се деликатним преговорима, чији би суштински део, како се спекулише, могао да остане изван домашаја многих, чак и квалификованих, радозналаца.

Хроничари подсећају да је недавно дошло до врло неуобичајеног двоструког вета који су Русија и Кина уложили у случају Мјанмара (Бурме). Та земља била је на тапету због кршења људских права, али су поменуте две силе истакле да за захтевну резолуцију против ње нема места јер она "не представља претњу међународном миру и безбедности". Око нуклеаризације Ирана и Северне Кореје, Савет безбедности је изгласао, рекло би се, изнијансиране, компромисне резолуције.

У предстојећој етапи око Космета, најизразитији ће бити, слути се, напори САД и чланица ЕУ да издејствују компромис којим би се избегао – вето. Да се дође до резолуције која би Русији и Кини "омогућила" да своје неслагање изразе уздржавањем од опредељивања "за" и "против". По неким наговештајима, нацрт с тим циљем припремају Американци и Британци.

Промена статуса Космета, према познаваоцима, зависи пре свега од одлуке Савета безбедности. Не буде ли нове резолуције, остаје на снази постојећа 1244 у којој је садржан територијални интегритет Србије. Без другачије резолуције не би било могућно ни да ЕУ преузме, како се предвиђа, дужности од Унмика, кажу поједини познаваоци.

Не искључује се и другачији ток догађаја. Да у недостатку резолуције, Приштина прогласи независно Косово, а да (не)признавање тог статуса буде препуштено државама понаособ…

Савет безбедности УН чини 15 чланица – пет сталних с правом вета, и десет променљивих. У првој групи су САД, Русија, Британија, Француска и Кина, а у у другој су сада Белгија, Република Конго, Гана, Индонезија, Италија, Панама, Перу, Катар, Словачка и Јужноафричка Република.

Они ће се, како се сазнаје, састати у понедељак 19. марта да би саслушали извештај шефа Унмика Јоахима Рикера, а очекује се да се обратити и представник Србије. То би могла да буде, наговештава се, једна од последњих седница Савета безбедности УН са уобичајеним, садржајем пред почетак нове фазе.