Петак, 26.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Сеоба Космета у Савет безбедности

Сеоба Космета у Савет безбедности
Марти Ахтисари Фото ЕПА

Према извештајима агенција
Лондон, Москва, Бањалука, Берлин, Мадрид – Међународна дипломатија и медији разноврсно коментаришу исход прекјучерашњих преговора о будућем статусу Косова и Метохије.

Права дипломатија о будућем статусу Косова и Метохије тек предстоји: централно место те "дипломатске битке" биће Савет безбедности УН, оценио је јуче радио Би-Би-Си, иначе једини британски медиј који је јуче забележио да су разговори у Бечу завршени!

На другом крају Европе, Сергеј Шишкарјов, функционер Руске думе, упозорава да би прихватање Ахтисаријевог плана изазвало негативне последице које превазилазе сам Космет и регион и које би се, према његовим речима, осетиле не само на Кавказу, у Придњестровљу, у Дарфуру, Турској, али и даље. "Фактичко одрицање од поштовања принципа територијалне целовитости као рикошет би погодило и Европску унију, стварајући преседан за Баскију, Корзику и Сардинију, националне мањине у Мађарској, Румунији и другим земљама", упозорио је јуче у Москви Сергеј Шишкарјов.

Према његовим речима, решење које усвоји Савет безбедности УН за статус Косова и Метохије не сме да противречи принципу територијалне целовитости Србије, садржаном у Резолуцији 1244 коју је донело управо то тело светске организације. Заменик председника Одбора за енергетику, саобраћај и телекомуникације у Руској думи, Шишкарјов истиче да "Савет безбедности УН који ће сада разматрати питање статуса покрајине треба да искаже објективност и доследност". Депутат владајуће Јединствене Русије, такође, додао је да је Москва "обавезна да учини све како би усвојено решење за Косово и Метохију у Савету безбедности УН било прихватљиво и за Београд и за Приштину".

Према Шишкарјову, одбијање српских власти да се сагласе са планом специјалног представника генералног секретара УН Мартија Ахтисарија не представља изненађење. "Тешко је и било очекивати да Београд прихвати нацрт који предвиђа иступање покрајине из јурисдикције Србије", истакао је Шишкарјов који је депутат Думе из руске покрајине Краснодар.

Шишкарјов је још нагласио да су "српски лидери оставили по страни унутарполитичке супротности и удружили се пред новим покушајем да се подели земља".

Премијер Републике Српске (РС) Милорад Додик изразио је јуче у Бањалуци жаљење што током бечких преговора о будућем статусу Косова и Метохије није постигнут консензус.

Премијер Додик је на конференцији за новинаре рекао да РС, наравно, прати развој ситуације и у вези са тим питањем. "Заинтересовани смо за консензус свих страна у разговорима", рекао је Додик и додао да само договор може да обезбеди стабилизацију у целом региону. "Без договора свих у тим разговорима нема правичног и праведног решења, које ће обезбедити стабилизацију на дуже време у овом региону", упозорио је Додик.

Председавајући ЕУ, званични Берлин истовремено жали што ни у последњој рунди преговора између Београда и Приштине, одржаној у суботу у Бечу, нису приближени ставови две стране, изјавила је јуче Танјугу портпарол немачког министарства иностраних послова. Немачки медији наглашавају истовремено кључну улогу Москве и подсећају на најаве руског вета, у случају решења које неће одговарати интересима Београда.

Немачки званичници наглашавају подршку владе у Берлину Мартију Ахтисарију и указују на значај политичког решења косовског проблема, али и упозоравају да се при том мора водити рачуна и о интересима српске стране.

Шпански лист "Ел Паис" наводи да су се српска и албанска страна на неуспешним преговорима о статусу Космета у Бечу "обавезале да неће прибећи сили",иако је Србија одбацила предлог статуса Космета "зато што сматра да се њиме крши њен територијални интегритет и суверенитет".

"Београд сматра да би независност Косова била не само једно историјско понижење, већ и кршење Повеље УН, која гарантује ненарушивост граница", наводи мадридски дневник.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.