Послом у Милану, срцем у Београду

У лето 2008. године, Јована Томановић, сликарка из Милана, припремала је прву самосталну изложбу у Београду. Тих дана, игром случаја, ако је то био случај, до руку јој је дошао пословни телефонски именик. Листајући жуте странице, први пут је видела да у престоници постоје домови за незбринуту децу. И тада јој је синула идеја како да њена изложба остави дубљи траг: одлучила је да новцем од продаје слика и скулптура оснује хуманитарни фонд.

Тако је и било. Фондацију је назвала „Савремена деца”, са основним циљем да ликовно образовање пренесе деци без родитељског старања. Плодове тог рада могли су да виде посетиоци поставке у Кући Ђуре Јакшића, где су радове изложили штићеници седам београдских домова за децу без родитељског старања, на које је Јована пренела љубав према сликарству. Зато и не чуди што је поставку назвала – „Уживам”.

Каже да и данас, пет година касније, до у детаља памти прву посету дому „Јован Јовановић Змај”, где је у договору са директором Центра за заштиту одојчади, деце и омладине почела да држи часове сликања викендом. Касније је у радионице укључила и децу из преосталих шест домова за децу без родитељског старања, узраста од две до 18 година.  

– У почетку је било тешко. Требало је да се упознамо, да деца стекну поверење. Нису знали ни да се играју, а камоли да буду концентрисани 45 минута. Морала сам да их мотивишем, јер су се стално питали зашто то раде? После прве изложбе у октобру 2008. године, све се променило. Сада сликају по три, четири сата, јер знају да ако дају све од себе њихов рад ће видети многи – каже Јована, која је због посвећености деци и раду фондације од тада све чешће из Милана, где живи и ради, долази у Београд.  

Док у Италији обавља послове шефа маркетинга у једном међународном часопису о савременој уметности, њени сарадници, студенти Факултета ликовних уметности из Београда, викендом деци држе часове. А када треба организовати сликарске колоније на Тари, Сребрном језеру, Дивчибарама, Копаонику, посете зоолошком врту, одласке у биоскоп... Јовани није тешко да издвоји време и дође из Милана.  

– Временом сам се све више емотивно везивала за децу и она за мене. Када ми потрче у загрљај и када видим са колико радости стварају за мене нема већег поклона – поверава нам Јована, која за своју мисију сада има и подршку родитеља.  

– Најпре су били против. Видели су колико је напорно да деца имају тешке приче. Уплашили су се да се не вежем превише и запоставим своју професију. То ме је додатно подстакло да истрајем – каже Јована, додајући да и посао у маркетингу ради са љубављу и страшћу.

– Обишла сам цео свет од Индије до Мајамија. Посећујем све сајмове уметности, познајем водеће галеристе света. Али ништа се не може поредити са ангажовањем у Фондацији „Савремена деца”. То можда није мој највећи успех, али ме испуњава највећим задовољством. Много већим него када неком клијенту за 5.000 евра продам рекламни простор, колико кошта оглас у часопису за који радим. Одмах прерачунавам: за ту суму могу да организујем две дечје ликовне колоније – каже Јована.

Поносна је на чињеницу да фондација од оснивања до данас нема ниједног запосленог: сви раде као волонтери, баш као и она. Повремене донације које добија од компанија користи да би деци без родитељског старања у Београду омогућила мало разоноде и новог знања. Кроз фондацију је до сада прошло више од 300 девојчица и дечака, а многи су изузетно талентовани.

– Двоје је уписало дизајнерске школе, а даћу све од себе да најдаровитијим и најупорнијим омогућим школовање. Размишљам и да отворим дечју галерију, не желим да престанем да се дружим и радим са децом. Они су моја спона са Београдом, а ту везу не желим да прекинем – наглашава Јована.

Честа путовања на релацији Италија–Србија је, каже, не умарају. Одмалена је навикла на промене места боравка, због очевог посла архитекте. Кад је имала две године, из родног Београда породица се преселила у Алжир, па у Москву, затим вратила у Београд, уследио је Милано, одакле је због усавршавања ишла у Њујорк, Париз, Мадагаскар, па поново Милано. Дипломирала је сликарство и магистрирала вајарство. Течно говори руски, италијански и енглески језик. Стиже да скија, игра тенис, а тренутно јој пажњу заокупља јахање. 

– Радознала сам и место ме не држи. Волим да помажем другима. Да тог лета 2008. нисам сасвим случајно на „жутим странама” видела да постоје домови за незбринуту децу, посветила бих се хуманитарном раду са другим угроженим социјалним групама или са особама у трећој животној доби – истиче Јована.

Верује да ће се једног дана, када се заљуби, скрасити. Можда и у Београду.

----------------------------------------------

Ликовна колонија на зиму, нова изложба следеће године

Фондација „Савремена деца”, после управо завршене изложбе „Уживам” у Кући Ђуре Јакшића, наставља са ликовним радионицама сваке суботе и недеље у свих седам домова за децу без родитељског старања у Београду. Следећа сликарска колонија биће на зиму, а нова изложба следеће године, најављује Јована Томановић.

– У децембру или фебруару водићу децу на Тару или Дивчибаре. Тамо ће осим сликања моћи и да се скијају и уживају у зимским радостима – најављује Томановићева и позива волонтере, професионалне сликаре и студенте факултета ликовних и примењених уметности да се придруже активностима фондације тако што ће суботом и недељом држати часове сликања малишанима у домовима за децу без родитељског старања.