Метаморфозе Београда кроз векове

На платоу код споменика Победник на Калемегдану, у оквиру манифестације „Дунавфест”, отворена je изложба „Метаморфозе Београда – од оријенталног шехера ка утврђеном европском барокном граду”. Отварање ове манифестације пратила је музика Равела, Брамса, Баха, Росинија у извођењу виолончелисткиње Јелене Михаиловић.

Изложено је 27 фотографија великог формата на којима су мапе и планови Београда који се чувају у разним европским архивима и библиотекама. Поставка, која ће моћи да се погледа до 3. октобра, представља својеврсно путовање кроз време, историјске слике Београда и Дунава.

Својеврсно путовање кроз време у 27 слика моћи ће да се погледа до 3. октобра (Фото З. Кршљанин)

Ивана Лучић Тодосић, директорка Јавног предузећа „Београдска тврђава”, каже да је ова изложба настала у сарадњи са археолошким институтом САНУ, и да је за њу најзаслужнији аутор др Марко Поповић који је и отворио изложбу.

– Најстарији план датира из 1683. године и реч је цртежу једног шпијуна, који је забележио стање на терену – рекла је Ивана Лучић Тодосић.

Аутор др Марко Поповић је рекао да град у коме живимо своју историју мери миленијумима. Он је подсетио да је средњовековни Београд највећи успон имао у доба деспота Стефана Лазаревића.

– Тада настаје прва метаморфоза, прерастање у утврђени средњовековини град. За свега две деценије, толико се развио да је изашао из бедема,  формирало се предграђе на подручју данашњег Дорћола – истакао је Поповић.

Отварање поставке приређене у оквиру Дунавфеста пратило је музицирање  виолончелисткиње Јелене Михаиловић (Фото З. Кршљанин) 

После турског освајања мења се слика града који поприма одлике оријенталног шехера са сасвим различитим облицима живљења у односу на оне који су карактерисали Београд као део средњоевропске цивилизације. Велике силе су се трудиле да се на овом подручју што боље утврде и последица тога су стотине планова који су настали од краја 17. до краја 18. века.

– До претварања турске пограничне касабе у европски град дошло је тек крајем прве половине 19. века када започиње трансформација Београда, тада главног града ослобођене Србије. Оријентално урбано наслеђе убрзано нестаје пред токовима који су Београд претварали у савремени европски град – нагласио је Поповић.