Стокхолм најугоднији град за живот

Становници Стокхолма су најзадовољнији условима живота у свом граду, па је тако престоница Шведске проглашена за најугодније место на планети, показује ново истраживање о удобности светских метропола.

Компанија „Ериксон” је саопштила да је саставила листу најкомфорнијих градова на којој је Мумбај на другој, а Јоханесбург и Њујорк на трећој, односно четвртој позицији. Учесници онлајн анкете у Каиру, Јоханесбургу, Мумбају, Стокхолму, Пекингу, Москви, Сао Паолу, Токију, Сеулу, Лондону, Лос Анђелесу, Њујорку и Хонгконгу су одговарали на питања везана за чистоћу улица и организованост превоза, а имали су прилику и да оцене рад локалних институција и места за забаву. Грађани су углавном изражавали задовољство понудом ресторана, кафића, тржних центара, луна-паркова и супермаркета, али су имали примедбе на прљавштину на трговима и авенијама, загађен ваздух, гужве у саобраћају, недостатак простора за паркирање и траљав рад локалних служби. Показало се да је чак 73 одсто становника Стокхолма веома срећно што живи у овом граду у поређењу са само 24 одсто задовољних грађана Сеула. Вођа тима овог пројекта Михаел Бјорн је казао да се „Ериксон” позабавио темом великих урбаних кошница, јер оне постају још веће.

– Број становника у великим градовима расте за 7.500 људи на сат и грађани дефинитивно осећају стрес и последице пренасељености – рекао је Бјорн.

Највећи индијски град по броју становника Мумбај, је изненађење, јер се пласирао боље од финансијских и културних центара света. Пренасељени град са више од 20 милиона грађана ипак се нашао на вицешампионској позицији, јер 68 одсто анкетираних каже да је задовољно условима живота. Једно од објашњења је да су учесници анкете оцењивали и колико су повезани са људима из своје околине, где је колективни дух Индије однео превагу над индивидуалистичким културама Запада.

– Велики градови су расадници креативности, спајају многе људе из различитих животних прича. Велики број социјалних контаката у таквим градовима чини живот много привлачнијим.

Откривено је и много других слика из урбане свакодневице: жене су углавном срећније од мушкараца, посебно у Мумбају и Токију, у Каиру и Сеулу млађи су срећнији од старијих, док у Токију и Стокхолму важи обрнуто. Такође, време проведено у превозу, у просеку је 2 сата и 20 минута због чега се људи све више ослањају на паметне телефоне – они им прекраћују време у путу и нуде информације о реду вожње и доступности паркинга.

– Истраживали смо, такође, како коришћење информатичких и комуникационих технологија утиче на живот у градовима – додао је Бјорн, оценивши да висока технологија постаје незаменљива алатка у сналажењу по граду. И поред тога што је доступност бежичног интернета и других ИТ погодности високо котирана међу жељама и потребама урбаних савременика, компанија је закључила да су најзначајнији чиниоци задовољства и даље чистоћа и обиље зелених површине.

---------------------------------------

Клаустрофобија Истока

И поред тога што је Мумбај засенио далеко напредније „противнике”, његови грађани су ипак у већој мери него становници западних метропола исказивали немир и друге последице стреса. Не само у Мумбају већ и у Каиру, Пекингу, Хонгконгу и Сеулу, људи се жале да су стално под притиском, као и да их прогони осећај да их неко посматра. Ову врсту, како је истраживање назива – клаустрофобије, далеко мање показују грађани Стокхолма, Москве, Токија и Њујорка.