Нема епидемије вируса „западног Нила”

У Србији је до сада регистрован 21 случај оболевања од вируса „западног Нила”, које преноси комарац, а једна особа је, како је потврђено, преминула услед компликација због овог обољења.

„Последњи случај инфицирања вирусом „западног Нила” у Србији лабораторијски је потврђен 24. августа. Тренутно су у току анализе за још неколико пацијената, које ће бити готове до краја недеље и о резултатима ових анализа обавестићемо прво надлежне, а онда и јавност”. Ово је за „Политику” изјавила Сандра Черин, пи- ар Института за вирусологију и имунологију „Торлак”, у чијим лабораторијама се обављају анализе на вирусе.

Черин је изјавила да је први случај потврђен 18. јула, а од тада до 24. августа, постојање вируса је утврђено код 21 пацијента.

– Ми смо још 18. јула, поштујући уобичајену процедуру, информацију о потврђеном случају вируса „западног Нила” проследили Институту за јавно здравље „Милан Јовановић Батут”, Институту за инфективне болести и Министарству здравља – објаснила је Сандра Черин.

Министарка здравља, професор др Славица Ђукић-Дејановић изјавила је да нема опасности да ће се у Србији развити епидемија изазвана вирусом „западног Нила” и додала да обавештавање јавности о томе треба да буде реалним информацијама, без тенденције да се прави паника.

– Нема назнака да ће се развити епидемија, вирус је установљен код 21 особе, али га неупоредиво већи број људи носи. Особе које посумњају да би могле бити заражене треба да се јаве лекару, јер и ова болест, као и свака друга, може имати тешку форму – наводи се у изјави, коју је Министарство здравља доставило „Политици”.

На Институту за инфективне и тропске болести Клиничког центра Србије у Београду, по речима заменице директора ове установе професорке др Oлге Дуловић на лечењу се сада налази двадесетак пацијената и тренутно ниједан од њих није у критичном стању. За неке од пацијената анализе су у току и чекају се резултати.

Професорка Дуловић је за „Политику” потврдила да је средином августа од компликација које су уследиле после инфицирања вирусом „западног Нила”, на Инфективној клиници умрла осамдесетогодишња пацијенткиња која се лечила у Панчеву.

– Пацијенткиња није умрла од уједа комарца, него од запаљења мозга изазваног вирусом „западног Нила”, који преносе комарци. Када смо млади и здрави, свака, па и ова болест се лакше савлада, јер нема одговарајућег антивирусног лека. Међутим, када је човек стар и када му је организам истрошен другим обољењима, попут дијабетеса, високог крвног притиска и срчане и бубрежне болести, када на све то дође једна овако тешка болест, онда може да се очекује тежак ток, па и смртни исход – објаснила је др Дуловић, инфектолог по специјалности.

Др Олга Дуловић каже како нема разлога ни за панику ни за проглашавање епидемије, јер „за два месеца доказано је присуство вируса код двадесетак људи.

Иначе, по објашњењу наше саговорнице, угрожене су све особе које је ујео заражени комарац, али се најтежа клиничка слика бележи отприлике код једне особе на 150 инфицираних.

------------------------------------------

Вирус је могао да пренесе и обичан комарац

Тиграсти комарац, познат као преносилац вируса „западног Нила”, присутан је у петнаестак европских земаља и врло је бројан у нашем окружењу, посебно у Грчкој, Албанији, Црној Гори и Хрватској, али постоје индиције да се тиграсти комарци који припадају медитеранској врсти тих инсеката, налазе и у Србији, тврди за „Политику” професор др Жељко Томановић са Биолошког факултета у Београду.

Према његовим речима, јајашца тиграстог комарца нађена су на граничним прелазима претпрошле године.

– Капацитет за пренос вируса има и обичан комарац. То је већ потврђено у Грчкој и другим земљама – каже професор Томановић, не искључујући могућност да је неко од оболелих особа у Србији заражен убодом обичног комарца.

Оцењујући да су климатске промене повећале температуре у градовима, професор истиче да то доводи до миграције многих врста инсеката из области Медитерана, суптропских и тропских предела у наше крајеве.

– Није ми познато да се, осим тиграстих комараца, још нека врста населила у Србији, што не значи да тако нешто не може да се догоди. На пример, у Србији има маларичних комараца, али они за сада не преносе маларију, јер та болест није регистрована последњих година. Али у Грчкој је пре две године забележено 60 случајева маларије – напомиње професор, додајући како су неке врсте штеточина, пореклом из Јужне Америке, попут инсекта „тута апсолута”, већ настањене у Србији.

– То је мољац који напада парадајз. У Србији се настанио и мољац heliko verpa armigera из суптропске Африке, који такође напада поврће, кукуруз, луцерку. Затим, цврчак cikada metkalsa pruinoza је стигао из Јужне Америке. Тај инсект напада винову лозу и преноси вирусе на биљке и воће – тврди Томановић, указујући да Србија може да очекује „долазак” многих штетних врста инсеката из тропских крајева, који могу угрозити усеве. Ове врсте нису медицински штетне по човека. А. А.