Живот не може да чека владу

Пад бруто домаћег производа у овој години биће 2,5 одсто, а инфлација између девет и десет одсто, што је двоструко више од предвиђене, изјавио је јуче на представљању новог броја часописа „Макроекономске анализе и трендови” Владимир Вучковић. Главни уредник овог билтена Економског института указао је да је у мају, јуну и јулу забележен укупан пад индустријске производње од око 3,4 одсто, тако да су учинци за око четири одсто нижи него на крају 2011. и најмањи од почетка кризе у Србији – септембра 2008.

Добре вести не стижу ни из других делова српске привреде, напоменуо је Вучковић. Промет робе у мају опао је за 1,5, а у јуну за 5,7 одсто. Процене МАТ-а је да ће овогодишња пољопривредна производња бити мања до 10 одсто од прошлогодишње, а губици од суше у биљној производњи биће око милијарду долара.

Стојан Стаменковић је свој уобичајени прилог у МАТ-у ,,Актуелности у економској политици” започео реченицом из текста од пре два месеца: ,,И даље се чека на економску политику”. Јер, како рече, упркос невеселим дешавањима у српској економији, ништа се није догодило од онога што је требало да се деси како би се спречиле нежељене последице – даљи пад производње, раст инфлације, повећавање дефицита у државном буџету, повећавање државног дуга, пад зарада у јавном сектору и пензија, све веће тешкоће у отплати страних кредита...

– Замена гувернера била је преча од решавања фискалног дефицита, ребаланса буџета и налажења извора за његово покривање – приметио је Стаменковић.

У међувремену је дошло до одлагања преговора са ММФ, померања датума за преговоре о придруживању Европској унији, снижавање кредитног рејтинга, прекид, а потом и поскупљење кредита.

Стаменковић је указао и на чињеницу да од очекиваног повећања БДП у овој години од 1,5 одсто, на основу чега се кројио буџет за 2012. годину, неће бити ништа. Очекује се пад од 2,5 одсто, па ће остварени БДП бити реално мањи од очекиваног за четири процентна поена. Због тога, упозорава Стаменковић: ,,Раније неповољне прогнозе сада су реалне”. Најкраће речено, додатни мањак у буџету за ову годину, због пада БДП од 2,5 одсто, уместо очекиваног раста од 1,5 процента, вреди између 60 и 65 милијарди динара, показује Стаменковићев рачун. Он се може покрити додатним задуживањем државе или додатним растом инфлације, можда до 15 одсто до краја године.

На кратак рок, поручује Стаменковић, рупа у буџету може да се крпи ,,овако и онако”, али је неопходна дугорочна стратегија за довођење у равнотежу приходне и расходне стране државних финансија.

-------------------------------------------

Што пре почети реформу јавног сектора

Економиста Миладин Ковачевић оценио је јуче да ће текућа буџетска година у Србији бити завршена позајмицама новца у износу од око 1,7 милијарди евра, наглашавајући да у земљи што пре треба да почне реформа јавног сектора, „јер више нема времена за одлагање”.

„Нереформисани јавни сектор је заправо основа свих невоља. Морамо почети озбиљну причу око тога, јер без реформи доживећемо што и 1983. и 1993, а то је банкрот државе, пуцање спољне ликвидности, дестабилизацију и инфлациону спиралу”, казао је Ковачевић, новинарима после представљања новог броја часописа „Макроанализе и трендови”.

По Ковачевићу, 2013. и 2014. година ће за Србију бити критичне, и у том периоду држава „мора да нађе начина да се извуче из кризе и успостави одрживи раст”.

Ковачевић је подсетио да ће буџетски дефицит ове године достићи око 215 милијарди динара, а инфлација ће бити нешто изнад плана, оцењујући да раст инфлације није последица тражње, већ слабије понуде, суше и раста цена енергената. Танјуг