Недеља, 05.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

У априлу почиње упис ђака првака

У априлу почиње упис ђака првака
Долазак на први час у првом разреду (Фото Ж. Јовановић)

За три седмице у Србији почиње упис ђака првака. Садашњи предшколци ће у основне школе моћи да се упишу од 1. априла до 31. маја. Толико, кажу у школама, траје званичан упис. Они који промаше уписни рок ће моћи и касније да се упишу, све до 1. септембра. Само је важно да донесу потврду о завршеном припремном, предшколском програму, популарно названом – нулти разред. Потврду морају донети родитељи свих малишана рођених између 1. марта 2000. и 1. марта 2001, уколико желе да им деца од септембра похађају први разред.

– Управо та потврда ће и бити мало проблематична, јер настава из предшколског мора да се похађа најмање шест месеци, а многа деца су, не својом кривицом, на предшколско кренула знатно касније, у новембру, децембру. Њихови родитељи ће, с друге стране, с правом можда желети да их у званичном року сместе у школу – објашњава за наш лист педагог Горан Вилотијевић, директор београдске Основне школе "Бановић Страхиња".

Уз потврду о предшколском, за упис у школу потребно је донети извод из матичне књиге рођених (оригинал и фотокопију), лекарску потврду и пријаву стана.

– Да би се добила лекарска потврда, девојчице и дечаци морају да прођу систематски преглед: код педијатра, специјалисте за ОРЛ, очног, логопеда. У склопу тога је и вакцинација. Прегледи понекад потрају два, па и више дана, ако се упадне у гужву. Зато је боље то одрадити што пре – саветује директор Вилотијевић.

Осим малишана између шест и седам година, у први разред могу да се упишу и млађа деца, али под условом да прођу на тесту код школског психолога. Могу да се упишу и деца старија од седам и по година, уколико због болести, социјалне и психолошке незрелости нису могла на време да похађају први разред.

Школе су обавезне да приме сву децу са своје територије, а ако имају могућности и децу из других делова града.

– Ми смо лане одбили готово цело једно одељење. Нисмо имали места за све који су желели да се упишу код нас. Примили смо, наравно, све оне који су са наше територије, али нисмо могли и све оне који не станују у близини школе – објашњава челник школе "Бановић Страхиња". Ову школу на Бановом брду похађа око 20 одсто ученика из других крајева Београда.

Због тога директор упозорава да се школи што раније јаве деца, односно њихови родитељи који не живе на територији на којој је школа. По закону би такви родитељи требало да школи пријаве дете до 1. фебруара текуће године, али се то, вели Вилотијевић, још никада није догодило.

– У марту од надлежног секретаријата школама стижу спискови деце која су рођена на територији школа. Многа деца су се, међутим, одселила, а друга доселила. Без обзира на то, школе би требало поменутом секретаријату да доставе имена и презимена малишана који се нису јавили за упис. Осим тога, у септембру су школе дужне да надлежним просветним властима доставе спискове уписане деце. Против родитеља који нису уписали дете у школу покреће се судски поступак, а казне су новчане, и то више него симболичне – указује директор осмолетке на Бановом брду.

Уочи уписа из Основне школе "Бановић Страхиња" на адресе будућих ђака првака стижу писма у којима је објашњено како се ради и учи у тој школи, али и све што је потребно да би се дете уписало. По угледу на школе у Немачкој, и ова школа ће, у време уписа, имати дан отворених врата за будуће прваке и њихове родитеље. Тада ће малишани са мамама и татама моћи да посете школу, присуствују неком часу и питају све што желе. Организоваће се и трибини на којој ће се деца и њихови родитељи упознати са наставницима. Уз то је омогућено родитељима да преко сајта школе питају директора, учитеље и професоре све што желе. И на исти начин добијају одговоре. На сајту је ( www.osbs.edu.yu) објашњено шта све треба да се донесе за упис.

Родитељима се напомиње да дете не треба да зна да чита и пише, да ће то научити у школи, али да са својом децом родитељи треба да вежбају моторику, памћење, да дете схвати свет око себе. Детету треба развити опажајне могућности, спремити га да издржи час, оспособити га да сам брине о себи, да уме да се пресвуче, да води рачуна о својим стварима, да уме да живи у колективу. Препоручене су и неке циљне игре за развијање моторике и схватање појма броја.

– Дешавало се да дете пође у школу а не зна да каже како се зове, нити зна имена својих родитеља. Зна само надимке – сећа се директор Горан Вилотијевић.
Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.