Тако је говорио Ђинђић
Демократска странка годишњицу смрти премијера Зорана Ђинђића обележила је и такмичењем у беседништву под називом "Беседе у Зоранову част".
Председник Србије и Демократске странке Борис Тадић изјавио је јуче да ниједна од капиталних идеја убијеног премијера Зорана Ђинђића није реализована и да је обележавање годишњице његове смрти прилика да се подсетимо шта јесмо и шта нисмо урадили.
Тадић је, после финала првог такмичења у беседништву, навео да Србија није у ЕУ, али и додао, како преноси Танјуг, да се Србија налази у процесу приближавања заједници европских народа и то не само у формалном, него и у садржинском смислу, који подразумева мењање околности у којима живимо, система вредности, односа према раду и успостављање критичког односа према себи самима. "Србија је довољно дуго опстајала у уверењу да су увек неки други криви за наше невоље и време је да размислимо да ли смо и ми криви због оног шта нам се дешава. То је била идеја Зорана Ђинђића, његово послање и начин на који је он живео", истакао је Тадић.
Победник првог такмичења у беседништву "Беседе у Зоранову част" одржаног у Југословенском драмском позоришту је Кикинђанин Алексеј Степанов из Новог Сада, друго место освојила је Михаела Митровић из Суботице, док је трећи био Александар Боричић из Новог Пазара.
А "Политика" подсећа на неке изјаве покојног премијера које је давао током последње две године живота. Изјаве су позајмљене из књиге цитата бившег лидера ДС-а "Зоран Ђинђић – једна српска визија".
О Косову (2003. године)
Нико нема, ни међу Албанцима ни у свету, права да нам каже: Милошевић је потрошио ваша права и ви почињете од нуле. Наравно, и албанско становништво има своја права. Наш приступ није једностран и не говоримо да Србија придржава сва права. Не. И у Резолуцији 1244 записано је да мора да буде пронађен компромис између права Приштине и права Београда. Мене забрињава то што се током последње четири године ради мимо Резолуције 1244 и против могућег и потребног компромиса.
Понављам: ми ни формално, ни фактички независност Косова нећемо прихватити. Искористићемо различите механизме да анимирамо поједине владе и земље и учинићемо све што можемо да међународној заједници буде прихватљива(наша) нова позиција.
О условима из Хага (2002. године)
У сарадњи са Хашким судом доста тога зависи само од нас и ту треба да будемо јасни, да народу јасно кажемо да је то ствар која мора да се уради, да се она не може заобилазити, да у питању није никакав лични однос, да се не ради ни о каквим произвољним оценама, већ напросто о услову који нам постављају све демократске земље. Ако желимо да им се приближимо и да будемо у њиховом друштву, тај услов треба да буде испуњен.
О организованом криминалу (2002. године)
Рећи данас у Србији за некога да наручује убиства исто је као у некој земљи рећи за некога да наручује кафу.
О реформама (2002. године)
Нама нису потребни програми, а што се идеја тиче њих имамо и превише. Нама су потребни људи који су спремни да подметну леђа и озбиљно приону на посао. Могу некога да прихватим и ако је десничар и ако је левичар, ако је монархиста или републиканац... зато што се у овој фази постављају темељи, а не фарба се фасада.
О Србији и Европи (2002. године)
Моја порука је да ствари у перспективи не изгледају лоше, да имамо већу шансу него што ју је имао Карађорђе, већу него што су је имали Срби почетком двадесетог века и да је реално да имамо већу шансу да направимо једну модерну, независну, слободну, уважену државу у којој ће људи бити срећни, имати своје послове, своје финансије и бити независни. А то може да буде остварено чак и у првој деценији двадесет првог века.Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


