Матичне ћелије помажу у лечењу мултипле склерозе

Код четири пацијента оболела од мултипле склерозе из Србије, захваљујући терапији матичним ћелијама, која је примењена у оквиру европске студије, у коју је укључена Војномедицинска академија, ток болести је заустављен. Лекари су утврдили да је код болесника који имају ово хронично обољење централног нервног система, применом ћелијске терапије дошло до повољног „одговора” организма, а у току су припреме за примену матичних ћелија и код обољења амиотрофичне латералне склерозе.

Како објашњава пуковник професор др Ранко Раичевић, начелник Клинике за неурологију ВМА, код пацијената који су примили ову терапију делимично је заустављен ток болести, они нису на лечењу у болници, већ повремено долазе на контроле. Захваљујући поменутој терапији, истиче наш саговорник, код њих је дошло до успорене природе тока болести са благим ефектом на одређене функције, пре свега на спазам (грчење мишића) и невољне покрете.

– Ово је наизглед мали број, али то не значи да је значај ћелијске терапије мали. Све је рађено по европским стандардима и то узимањем матичних ћелија из костне сржи, њиховим размножавањем и враћањем примаоцима са очекиваним ефектом да ће процедура бити успешна. Пацијенти који примају терапију припремају се под истим условима за интервенцију као рецимо болесници који болују од леукемије и леже на Клиници за хематологију. Аутологна трансплантација је метода која има најмање етичких препрека јер се „материјал” узима од самог пацијента (узима се пунктат костне сржи пацијента, који се преради а затим му се враћа у организам). Ова процедура носи прихватљиве ризике и не постоји могућност одбацивања ћелија. Са колегама са неурохирургије разматра се могућност примене матичних ћелија код повреда кичмене мождине – истакао је др Раичевић.

У свету су у току истраживања у лечењу Паркинсонове и Алцхајмерове болести и др Раичевић сматра да нема никаквог разлога да се у овај процес не укључи и други клинички центри, посебно Клинички центар Србије, због чињенице да српска неурологија има европски признате стручњаке посебно у домену Паркинсонове болести, деменција, мултипле склерозе који ове новине могу да примене и код нас. Све ове неуролошке болести, каже он, спадају у популациона обољења која у великој мери оптерећују буџет свих земаља света са огромним трошковима за лечење и рехабилитацију тако да би помаци на овом пољу били од огромног значаја за квалитет живота ових болесника, њихове породице и друштва у целини. Само од поменутих обољења тренутно пати и лечи се на десетине хиљада људи у Србији.

– У свим овим процедурама поштује се основни медицински, али и етички постулат да је сигурност пацијената на првом месту. Очекујемо да ће српска неурологија и неурохирургија бити укључене у нове студије. Сама природа могућности да оштећено мождано ткиво не може да се репарира и да не постоје капацитети за размножавање ћелија, трајала је деценијама уназад, али су последњих тридесетак година стручњаци увидели да то није тачно. Нервне ћелије имају могућност регенерације и способност умножавања, посебно у неким подручјима мозга (хипокампус и делови око бочних комора). Пронађене су могућности примене ћелија у заустављању обољења и решавању повреда централног нервног система и кичмене мождине. Код најтежих обољења примена матичних ћелија код мултипле склерозе, Алцхајмерове и Паркинсонове болести даје нам за право да мислимо да смо на прагу нових могућности терапије ових обољења – рекао је др Раичевић, додајући да значај ћелијске терапије превазилази границе једног центра и потребно је дефинисати националну стратегију за ћелијску терапију.

Примена ових ћелија није значајна само за неурологију, јер је прве позитивне резултате дала код примене инфаркта срца, а др Раичевић каже да се у целокупној медицини очекују помаци. Клиника за неурологију ВМА је већ неколико година део европске студије за лечење мултипле склерозе матичним ћелијама хематопоезе, као део мултидисциплинарног тима који чине клинике за хематологију и неурологију и Институт за трансфузију ВМА. У свим поступцима је етички одбор незаобилазни сегмент процеса и неопходни услов да би могла да се примени процедура.

----------------------------------------------

Извори ћелија

Има неколико извора и начина узимања матичних ћелија. Оне могу бити ембрионалног и фетусног порекла, али је  примена ових ћелија делом ограничена, јер постоји могућност за стварање тератома – доброћудног тумора на месту апликације, а ту су и бројне препреке и етички проблеми, посебно у процесу клонирања матичних ћелија, док се оне без проблема могу узимати из пупчаника, коштане сржи и масног ткива.

– Код Алцхајмерове деменције већ сада се може рећи да ћелијска терапија има значајну перспективу. Међутим, овде постоје и етичке дилеме у вези са применом и начином апликације, као и јасну потреба дефинисања који су то пацијенти кандидати за овакав третман, уз пуно поштовање свих законских прописа и пре свега писане сагласности и потпуне информисаности како пацијента тако и његове породице о свим аспектима овог процеса – нагласио је др Раичевић.