Представљање плана СБ УН у априлу
Предлог решења за будући статус Космета биће достављен Уједињеним нацијама средином ове недеље, а састанак специјалног изасланика за Космет Мартија Ахтисарија и Савета безбедности УН очекује се у априлу, изјавио је јуче портпарол УНОСЕК-а Реми Дурло агенцији Бета.
Према његовим речима, процедура предвиђа да после пријема документа у Секретаријату УН, његовог разматрања и превођења на разне језике, Секретаријат на челу са генералним секретаром Бан Ки Муном документ предаје Савету безбедности. "Савет безбедности потом доноси одлуку о датуму састанка с Ахтисаријем. Очекујемо да ће то бити током априла, када ће Британија бити председавајућа СБ УН", објаснио је Дурло.
О томе када ће се предлог решења за статус Космета наћи на дневном реду Савета безбедности УН такође одлучује земља која је тог месеца председавајућа. Петнаесточланим Саветом безбедности УН сваког месеца председава друга земља, по абецедном реду. У марту је председавајућа Јужна Африка, у априлу Британија, а у мају САД.
Дурло је још рекао да ће Ахтисари "свакако дати и интерпретацију свог документа".
Савет безбедности УН има, иначе, 15 чланица: пет сталних са правом вета (Британија, Француска, Кина, Русија и САД) и десет са ограниченим мандатом.
Кад је реч о Русији, оданде долазе различити гласови. "Независимаја газета" пише јуче да је став Русије о Космету тешко прогнозирати и изгледа да ће га, како наводи овај московски дневник, Москва у договору са САД формулисати када буде разговарала о другим проблемима. "Комерсант", међутим, пише да Запад не жели да одуговлачи са решавањем статуса Космета и да се све може завршити тиме да косовски Албанци једнострано прогласе независност, што може довести до дестабилизације ситуације и нових сукоба. Очигледно је, пише овај лист, да Русија неће гласати за Ахтисаријев план у Савету безбедности, али и стављање вета биће сувише радикалан корак. "Време новости" цитира директора Института за Заједницу Независних Држава Константина Затулина који је рекао да ће судбина Ахтисаријевог плана зависити умногоме од позиција Русије и Кине и да ће Русија вероватно употребити вето.
Позиција Русије у односу на косметски проблем се није променила и она ће у Савету безбедности УН инсистирати на проналажењу компромиса, изјавио је, пак, заменик званичног представника руског Министарства спољних послова Андреј Кривцов за "Комерсант". На питање како ће се понашати Русија када се о плану специјалног изасланика УН буде гласало, Кривцов је одговорио: "Када дође до тога, тада ћемо и видети".
Председник владе Косова Агим Чеку, у интервјуу за бечки дневник "Пресе", изразио је уверење да Русија неће у Савету безбедности УН гласати против независности Космета и истовремено најавио да Приштина неће доносити никакве једностране одлуке. На питања да ли косовски Албанци имају "план Б" за случај да Москва употреби вето у одлучивању о независности Космета, Чеку је рекао да одређивање статуса "није билатерални процес између Београда и Приштине, већ УН-процес" и "онај ко каже НЕ, рекао је НЕ Уједињеним нацијама".
Жан-Батист Матеи, портпарол Министарства иностраних послова Француске, која је такође стална чланица Савета безбедности, јуче је оценио да предлог Ахтисарија представља "уравнотежено решење" после неуспеха преговора Београда и Приштине.
И Велика Британија пружа подршку изасланику УН за преговоре о Косову Мартију Ахтисарију, оцењујући да, ипак, постоје "очигледне разлике" између преговарачких тимова Београда и Приштине, рекао је Франс пресу портпарол британског министарства иностраних послова, а преноси Бета.
Из Немачке је стигао другачији поглед на Космет. Институт за европску политику из Берлина оценио је, како преноси Бета, да су "прогнозе за будућност Космета увелико песимистичке" и да не треба искључити ни избијање "тешких немира, можда и устанака налик револуцији", пише недељник "Шпигл". Лист цитира оцене из поверљиве анализе израђене за немачко Савезно министарство одбране, у којој се наводи да је "планирана изградња мултиетничког друштва пропала".
На питање да ли постоји опасност избијања насиља на Космету ако се доношење одлуке о статусу одгоди, косовски премијер Чеку је, са своје стране, био неодређен, рекавши да је "тај историјски процес превише значајан" и да ће људи на Косову "које сада мучи осећај несигурности, извесност имати чим се план нађе пред УН и Ахтисари објасни да је независно Косово једино решење".
У "Шпиглу" се наводи и да безбедносна стратегија ЕУ за будућу мисију на Космету "није нити аналитична, нити концептуално разрађена". Стручњаци су као кривце за катастрофално лоше изгледе Космета за будућност навели Унмик и Кфор, али и "политику гурања главе у песак коју воде Европљани". Улога САД у анализи коју преноси "Шпигл" оцењена је као "контрапродуктивна". Наводи се да је Вашингтон, "између осталог, умешан у пружање помоћи криминалцима у бекству, да је делом сасвим отворено ометао европске истраге о ратним злочинима, као и да је војно обучавао бивше борце Ослободилачке војске Косова чиме је јасно прекршена резолуција УН".Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


