У средишту царског града

Глобално загревање узело је данак и у аустријској престоници. Од зиме ни трага. Пролеће се на мала врата ушетало у овај раскошан, космополитски град. Туристи, међу којима приметно предњаче Азијати, измешани са домаћим пословним светом, размилели су се по овом раскошном "дому великана". Већ од аеродромске зграде Вијене, после лета од Београда који траје тачно 61 минут, јасно вам је да су чоколадне "моцарт" кугле, уз "сахер" торту, главни "сувенири" Беча без којих се није пристојно вратити назад у домовину.
Венеција има гондоле, а Беч фијакере. За 35, 65, или 95 евра, у зависности од дужине руте, уз клопот потковица доброћудних коња, заваљени у отменим запрегама, видећете раскош царских палата, опере, бројне музеје. И само посматрање улица и људи кроз прозорчић тесних кочија доживљај је који остаје урезан у памћење. Можда вам кроз главу у том моменту прозуји и каква мелодија? Па, потпуно исти амбијент мамио је на стваралаштво Бетовена, Моцарта, Хајдна, Шуберта и Штрауса. Кочијаши су овде са обавезним шеширима, још у зимским пелеринама. Чини се да посла преко дана и немају тако пуно, све до сумрака, а бриге о мирним коњима је напретек.

– Тимарење почиње у пет ујутро и траје око један сат. Ради се од девет до осам увече сваког дана, лети и зими. Овај црни зове се Вихор, бели је Леонардо – са поносом каже Јирген Клуг, бечки кочијаш, уз молбу да му пошаљемо фотографије на и-мејл! Компјутер је, дакле, докачио и ову временску "капсулу" царског града.

Просечном туристи, којем је у крви бар промил знатижеље за чудесну архитектуру, музику и уметност најшире, Беч има толико тога да понуди.

Средиште старог Беча било је у дому Хабзбурговаца – Хофбургу. То је читав комплекс величанствених здања и вртова у центру града. Кроз капију Светог Михаила брзо се кроз двориште стиже до Хелденплаца. Ту је и Црква светог Августина, па Хофбиблиотек, зграда са барокним елементима, као и Хофбуршка капела, легендарно место – дом гласовитих бечких дечака. Овде се налази и чувена Шпанска школа јахања, са негованим и дисциплинованим липицанерима, као и музеји Хофсилбер и Тафелкамер и дивна Кућа лептира.

Од још неколико здања застаје дах: посебно од Националне библиотеке и Природњачког музеја. За улазницу од 10 евра могу да се разгледају одаје и предмети царице Марије Терезије, златно посуђе, прибор, царске тоалете, собе. Све замрзнуто у прошлости.

Неизоставно мора да се посети и Катедрала св. Стефана на истоименом тргу. Толико је велика да не може да стане у објектив фотоапарата!

Кад умори историја, ту су паркови и – шопинг. Главна пешачка зона иде од Опере и преко пута ње култног хотела "Сахер" (у чијем ресторану се могу поручити "сахер" торте), до Трга светог Стефана. То је Улица Кертнер. Нешто као Кнез-Михаилова у Београду, само дужа, шира, гламурознија.

Беч је за наше појмове скуп, сем у време распродаја, као што је то ових дана. Јефтинија је зимска гардероба, јер стижу пролећне колекције, па одеће и обуће има од 15 евра, за пристојан мушки сако од плиша, до 1.500 евра, за моделе звучних дизајнера. И мушке и женске ципеле су око 300 евра.

Испијање кафе је култни обичај и траје у просеку сат до сат и по. Пије се чиста кафа, без млека и шлага, по цени од 1,5 до три евра за неке познате "продужене" верзије, допуњене углавном чоколадним "измишљотинама", затим капућино, еспресо...

У старом делу града хит су, посебно кад су лепи дани, бицикли. Има их паркираних на сваком ћошку. Возе их сви. Треба само да провучете кредитну картицу кроз стубић на који су прикачени, и бицикл је ваш онолико колико желите. Можете да га паркирате на сличан паркинг у другом делу града, а са картице ће вам потом бити одбијено онолико евра колико сте га часова рентирали. Цена једног сата је – један евро; ако га којим случајем задржите дуже од једног дана, са картице ће вам бити скинуто 600 евра, јер се сматра да сте га отуђили.