Финске беле ноћи

Финска је дивна, сређена земља. И као у свакој таквој земљи нема никакве нервозе ни хистерије. Ни у саобраћају, ни на улици, у ресторанима, продавницама... Хелсинки је препун зеленила, а лето предивно са максималном температуром између 25 и 26 степени... прича глумица Светлана Цеца Бојковић која већ пола године живи у Хелсинкију где је њен супруг Славко Круљевић пре неколико месеци именован за новог амбасадора Србије у Финској. Ових дана Бојковићка борави у родном Београду и за „Политику” је изнела прве утиске из Хелсинкија.

Један од првих корака које је, како сазнајемо, амбасадор Круљевић предузео стигавши у Финску, јесте куртоазна посета градоначелнику Хелсинкија.

– Захваљујући разговору са градоначелником успели смо да добијемо писмену подршку града Хелсинкија за кандидатуру Београда за престоницу културе 2020. године – открива Светлана Бојковић.

Средином октобра ће, сазнајемо, у Хелсинкију бити одржана мини-ревија српског филма, а како нам открива уметница, у сталном су контакту и са Дијаном Милашиновић-Марић, кустосом УЛУПУДС-а, јер желе да 2013. године покушају да организују изложбу српских дизајнера у Хелсинкију који су у последњих 10 година добили међународна признања.

– Хелсинки је чаробан град, окружен морем и таласима. Свуда около је пуно острва, бродова, јахти, чамаца, једрењака, кафића. Ваздух је невероватно чист као да сте у некој ваздушној бањи. Тако је било и пролетос када смо допутовали у Финску, а тако је и данас. Сачекале су нас беле ноћи, што значи да дан дуго траје, готово до поноћи. И даље је тако и поред тога што је лето на заласку. Дивим се хелсиншким парковима, цвећу, трави која озбиљно конкурише енглеској. Људи воле природу, чувају је и пазе. То ме одушевљава – прича глумица.

Будући да је Хелсинки актуелна престоница европског дизајна, град је, како прича наша саговорница, препун изложби.

– Оно што сам приметила и што је за свако поштовање јесте да су Финци заштитили све своје производе који су изузетно скупи. Једноставно не можете када ступите на тло Финске да се одмах са тим не упознате. То показује колико држе до себе. Они имају своју „Италу”, то је, иначе, град у којем се производи дизајнирано стакло – каже Бојковићка.

Архитектура која доминира Хелсинкијем, примећује наша саговорница, такође је врло уочљива. Зграде су рађене у југенд стилу и предивно изгледају.

– Цели квартови су рађени у истом стилу, не прелазе четири спрата, нема солитера, врло их је мало на периферији. Изузетно је пуно острва која су спојена мостовима. Уочљиве су и две божанствене цркве: лутеранска, реч је о великој катедрали која доминира над луком, друга је некадашња руска, сада финска успенска православна црква. Имају пуно концерата које махом држе млади људи у павиљону смештеном у центру града и они су углавном бесплатни. У питању су мале рок групе, заправо код њих готово сви млади људи без обзира шта студирају пролазе кроз музичку фазу. То је нешто што је прави одушак младости, врста изражавања. Мислим да је то здраво и корисно, наглашава Бојковићка и додаје:

– Била сам у Градском позоришту у Хелсинкију и гледала представу „Шума” коју смо играли шест сезона у Југословенском драмском позоришту. Јако је добра, класична представа. Игран је интегрални Островски, а режирао ју је гост из Русије, глумци су изванредни. Имала сам прилику да посетим и Шведско позориште где сам гледала Шекспиров „Сан летње ноћи” у режији Енглеза Џона Рајта. Играју је пола на енглеском, пола на шведском језику јер је он други језик који се учи у финским школама. Занимљива је поставка, јер је углавном у питању млађи ансамбл. Присуствовала сам концерту у музичком центру са сјајном акустичном салом која изгледа као модерни амфитеатар и слушала Финску филхармонију која има јако богат програм. На јесен се спремам да посетим оперу и балет – додала је Светлана Бојковић.

Б. Г. Требјешанин