Стојковић опет спасилац

Од извештача „Журнала”

Глазгов – Много смо очекивали, тако мало показали, а на крају и добро прошли. Нове мондијалске квалификације за Србију су почеле делимично успешно – ремијем на Хемпден Парку са којег, надајмо се ни друге репрезентације из ,,А,, групе, неће односити бодове: Шкотска – Србија 0:0.

Веровали смо да се Синиша Михајловић није шалио кад је најављивао изненађење, али смо очекивали да то не буде намерно заборављени тактички план после тренинга који је шкотска ТВ пронашла и објавила уочи утакмице, већ конкретан тим са јасним опредељењем за напад и победу на старту квалификација у којима нација као да очекује више од самих актера.

Србија је на Хемпден парку одиграла можда и најслабије полувреме откад је Михајловић селектор и тек нешто конкретније и боље друго у којем се видело да домаћин изузев снаге нема превише квалитета да би прихватио улогу фаворита коју му је Синиша Михајловић куртуоазно препустио. Филип Ђуричић заиста јесте представљао изненађење у шпицу, али само за српску фудблаксу јавност – Шкотима је било свеједно ко ће се ту наћи с обзиром да ни он, а ни крилни нападачи Лазовић и Тошић готово да нису успевали да добију дуел у првих 45 минута.

Кад би се којим случајем мерила инфериорност нападача и везног реда са линијама тима ривала, превагу би у српском тиму у том очајном првом полувремену, однели момци који су били задужени за разградњу противничких и креирање напада Србије. Одавно репрезентација Србије није била тако неинтивна, немоћна..Ни дуел да издрже нису могли Мијаиловић и неприметни Нинковић и Игњовски... Одбрана Србије се повијала пред налетима Шкота и захваљујући слабој помоћи остатка тима, млади Настасић је играо на ,,ивици жилета,,, а Стојковић чак осам пута у првих 22 минута морао да намешта одбрану за корнер ривала.

Имао је Синиша Михајловић пуно тога да каже својим изабраницима у полувремену. Физички инфериорног у дуелима са снажним Шкотима Мијаиловића заменио је Фејсом, али ни та измена није донела ништа спектакуларно у игри националног тима. Србија је, истина, у другом полувремену била конкретнија и опаснија, али су и Шкоти из полуконтри, неколико пута после кардиналних грешака српских везиста долазили у прилике да савладају – јуче опет великог Владимира Стојковића.

А то је фудбал. И тако слаба Србија је у последњем минуту утакмице могла да стигне до победе. Тошић је проиграо Тадића, а момак којег смо очекивали међу стартерима, као да се уплашио могућности да постане јунак дана који Орлове лансира на лет ка Рију. Колико је ова репрезентација Србије рањива у сваком тренутку и на сваком педљу терена видело се 60 секунди касније – из ничега Шкоти умало не урадише оно што ником међу Србима у Глазгову није падало на памет да може да се догоди. Улогу очајника од Тадића преузео је Роудс, јунака дефинитивно апострофирао Владимир Стојковић, а срећника – селектор Синиша Михајловић. Срећа ће и њему и репрезентативцима и нама са њима да бисмо стигли до Бразила бити неопходан савезник у наставку квалификација које је национални тим почео, ипак, резултатски удпешно. Такав је уосталом и био план селектора Србије.

Зоран Стојадиновић