Stojković opet spasilac

Od izveštača „Žurnala”

Glazgov – Mnogo smo očekivali, tako malo pokazali, a na kraju i dobro prošli. Nove mondijalske kvalifikacije za Srbiju su počele delimično uspešno – remijem na Hempden Parku sa kojeg, nadajmo se ni druge reprezentacije iz ,,A,, grupe, neće odnositi bodove: Škotska – Srbija 0:0.

Verovali smo da se Siniša Mihajlović nije šalio kad je najavljivao iznenađenje, ali smo očekivali da to ne bude namerno zaboravljeni taktički plan posle treninga koji je škotska TV pronašla i objavila uoči utakmice, već konkretan tim sa jasnim opredeljenjem za napad i pobedu na startu kvalifikacija u kojima nacija kao da očekuje više od samih aktera.

Srbija je na Hempden parku odigrala možda i najslabije poluvreme otkad je Mihajlović selektor i tek nešto konkretnije i bolje drugo u kojem se videlo da domaćin izuzev snage nema previše kvaliteta da bi prihvatio ulogu favorita koju mu je Siniša Mihajlović kurtuoazno prepustio. Filip Đuričić zaista jeste predstavljao iznenađenje u špicu, ali samo za srpsku fudblaksu javnost – Škotima je bilo svejedno ko će se tu naći s obzirom da ni on, a ni krilni napadači Lazović i Tošić gotovo da nisu uspevali da dobiju duel u prvih 45 minuta.

Kad bi se kojim slučajem merila inferiornost napadača i veznog reda sa linijama tima rivala, prevagu bi u srpskom timu u tom očajnom prvom poluvremenu, odneli momci koji su bili zaduženi za razgradnju protivničkih i kreiranje napada Srbije. Odavno reprezentacija Srbije nije bila tako neintivna, nemoćna..Ni duel da izdrže nisu mogli Mijailović i neprimetni Ninković i Ignjovski... Odbrana Srbije se povijala pred naletima Škota i zahvaljujući slaboj pomoći ostatka tima, mladi Nastasić je igrao na ,,ivici žileta,,, a Stojković čak osam puta u prvih 22 minuta morao da namešta odbranu za korner rivala.

Imao je Siniša Mihajlović puno toga da kaže svojim izabranicima u poluvremenu. Fizički inferiornog u duelima sa snažnim Škotima Mijailovića zamenio je Fejsom, ali ni ta izmena nije donela ništa spektakularno u igri nacionalnog tima. Srbija je, istina, u drugom poluvremenu bila konkretnija i opasnija, ali su i Škoti iz polukontri, nekoliko puta posle kardinalnih grešaka srpskih vezista dolazili u prilike da savladaju – juče opet velikog Vladimira Stojkovića.

A to je fudbal. I tako slaba Srbija je u poslednjem minutu utakmice mogla da stigne do pobede. Tošić je proigrao Tadića, a momak kojeg smo očekivali među starterima, kao da se uplašio mogućnosti da postane junak dana koji Orlove lansira na let ka Riju. Koliko je ova reprezentacija Srbije ranjiva u svakom trenutku i na svakom pedlju terena videlo se 60 sekundi kasnije – iz ničega Škoti umalo ne uradiše ono što nikom među Srbima u Glazgovu nije padalo na pamet da može da se dogodi. Ulogu očajnika od Tadića preuzeo je Rouds, junaka definitivno apostrofirao Vladimir Stojković, a srećnika – selektor Siniša Mihajlović. Sreća će i njemu i reprezentativcima i nama sa njima da bismo stigli do Brazila biti neophodan saveznik u nastavku kvalifikacija koje je nacionalni tim počeo, ipak, rezultatski udpešno. Takav je uostalom i bio plan selektora Srbije.

Zoran Stojadinović