Уторак, 07.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Приватно оружје на мети

Приватно оружје на мети

– Новобеоградски блокови су чувени по бандама и пуцњави, нарочито се пуца за време празника и спортских утакмица. Тако је један од посетилаца тек формираног сајта www.oruzjenameti.org означио ситуацију у престоници, с леве стране Саве.

Грађани Србије већ неколико дана могу да потпуно безбедно и анонимно изразе своје мишљење о култури наоружања, као и да пријаве ситуације где и када је оружје виђено или употребљено. То је могуће захваљујући кампањи „Оружје на мети”, коју је покренуо Центар за контролу малокалибарског и лаког наоружања у југоисточној и источној Европи (УНДП/СЕЕСАК). У првих неколико дана сајт је забележио више коментара у вези са проблематиком оружја.

Тако је неколико посетилаца сајта сматра да оружје треба потпуно забранити и да је култура наоружања у Србији заправо у највећој мери производ ратних деведесетих година прошлог века.

О проблему наоружаности грађана Србије, нарочито када је реч о илегалном оружју, сведочи и недавни напад на полицајца. Наиме, њега је на службеној дужности више пута „хеклером” у главу ударио младић, у четвртак увече у Војвођанској улици у београдском насељу Сурчин. Нападач је убрзо ухапшен, а код њега су, између осталог, нађена и два пиштоља.

Иван Звержхановски, вођа тима УНДП/СЕЕСАК рекао је на недавно одржаној конференцији за новинаре да би овај пројекат требало да омогући формирање слике о поседовању и употреби оружја, као и о култури наоружања у Србији.

– Постоји претпоставка да је у Србији присутна традиционално јака култура коришћења и ношења оружја, коју подржава већина чланова друштва.

Велика присутност легалног и доступност илегалног малокалибарског и лаког оружја у југоисточној Европи, представља безбедносни ризик и претњу одрживом развоју за друштво тог региона – напомиње Звержхановски.

Дејан Ракетић из МУП-а Србије рекао је да се већина кривичних дела почини нелегалним оружјем. Иако поједине процене стручњака говоре да је број илегалног оружја три пута већи од регистрованог (1,2 милиона цеви), у МУП-у и УНДП Центру за контролу малокалибарског и лаког наоружања у југоисточној и источној Европи (СЕЕСАК), сматрају да број нелегалног оружја заправо није могуће утврдити ни приближно.

– Кад би полиција знала колико има комада нерегистрованог оружја, открила би и где га има, па би оно било одузето. МУП Србије је у протеклих десет година имао више акција легализације и прикупљања нелегалног наоружања. У том периоду уништено је око 90.000 комада оружја прикупљеног по разним основама – напоменуо је Ракетић.

Звержхановски је додао да су процене од пре шест година показивале да је број илегалног оружја скоро дупло већи од броја регистрованих цеви у поседу грађана. Будући да ново истраживање није дуго рађено, Звержхановски се сложио са Ракетићем, да је немогуће проценити број нелегалног оружја у Србији.

О томе да се већина најтежих кривичних дела почини ватреним оружјем говоре и подацима СЕЕСАК-а, који показују да су у 2010. години осуђени за убиство у 64 одсто случајева користили ватрено оружје, а у 32 одсто хладно.

Са друге стране, према речима Ракетића, највећи број прекршаја, који се односе на коришћење оружја на свадбама и приликом рођења детета или славља због спортских победа, учини се регистрованим оружјем.

Како пријавити виђено оружје

Грађани могу да пријаве и своје мишљење о култури наоружања изразе путем Интернет сајта www.oruzjenameti.org, слањем и-мејла на адресу [email protected], путем твитер налога @oruzjenameti или путем мобилних телефона преузимањем усхахиди апликације.

Све информације, како напомињу у УНДП, које грађани дају су анонимне и биће коришћене искључиво ради одржавања пројекта и анализе резултата.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.