Од емитера пола милијарде динара

Радио и ТВ станице које су добиле дозволе за емитовање програма прошле године су уплатиле око сто милиона динара, а за ову годину, како кажу у Републичкој радиодифузној агенцији, с обзиром на то да се деле регионалне и локалне фреквенције, планирано је да се прикупи више од петсто милиона динара.
Када је пре две године почело уређење радиодифузне сфере у Србији није се чак ни знало колико радио и ТВ станица емитује програм, готово нико није имао дозволу, нити је за коришћење етра плаћана било каква накнада. У међувремену су се ствари промениле, расподељене су националне и београдске, а ускоро ће бити окончан и конкурс за доделу регионалних дозвола. Ових дана Републичка радиодифузна агенција расписује и конкурс и за локалне радио и ТВ станице. Осим сређивања хаоса у етру, држава има и значајну финансијску корист, јер се слива све више новца од емитера који плаћају коришћење фреквенција.

За добијена права да емитује програм свака станица плаћа одговарајућу годишњу накнаду, а износ зависи од врсте дозволе. Свака од националних телевизија ("Фокс", Б 92, "Пинк", "Авала" и "Кошава – Хепи") годишње плаћа накнаду од 60.733.808 динара или непуних 750.000 евра, што збирно износи три милиона и 750.000 евра. Обавезе националних радио-станица (Б 92, Индекс, Фокус, Радио С и Роудстар) износе петину оних телевизијских, односно 12.146.761 динара. Другим речима, од емитера са националним покривањем годишње се убере приближно 4,5 милиона евра.

За покрајински ТВ сигнал плаћа се 22.775.178 динара, а за радио 4.555.035 динара. У београдском региону ТВ дозвола износи 12.146.761 динар, а такве накнаде плаћа шест станица, док годишња обавеза 14 радио-емитера износи по 2.429.352 динара.

Током ове године расподелиће се и 31 дозвола за радио-станице и 29 за телевизије на регионалном нивоу. У зависности од подручја које покривају, за ово право телевизије издвојиће од 789.540 динара до 9.110.071 динара, док се цена регионалне радијске дозволе креће од 39.477 па до 182.201 динара. Кад се све узме у обзир, држава би по овом основу требало да инкасира значајне приходе. Колико ће ове године РРА обезбедити средстава по основу годишњих накнада које плаћају емитери?

– Финансијски план РРА за 2007. годину предвиђа финансирање Агенције у потпуности од накнада које емитери плаћају за поседовање дозвола. Планирано је да у 2007. години РРА прикупи око 507 милиона динара. Та цифра је оквирна, јер конкурси за регионалне и локалне зоне покривања још нису окончани и још се не зна колико ће радио и ТВ станица локалних и регионалних заједница, као и станица цивилног сектора добити дозволу. Оне, према Закону о радиодифузији, све док су у статусу јавног сервиса, односно у власништву локалне или регионалне самоуправе, не плаћају накнаде за дозволу. Те станице су у обавези да се приватизују до краја ове године. Финансијски план за 2007. годину такође предвиђа суфицит од око 200 милиона динара, који се по окончању финансијске године уплаћује на рачун буџета Републике Србије и распоређује на једнаке делове, за унапређење и развој културе, здравства, просвете и социјалне заштите – објашњава Александар Васић, заменик председника Савета РРА.

Емитери на националном, покрајинском и београдском нивоу, на основу накнада за дозволе, у прошлој години уплатили су укупно 99.769.348,00 динара, наводи Васић и додаје:

– Републичка радиодифузна агенција у 2006. години финансирала се искључиво из буџета Републике Србије. Буџетом је прошле године предвиђено да се РРА финансира са 100 милиона динара, а од тих средстава Министарство културе је пребацило Агенцији на рачун 94 милиона. Средства прикупљена од накнада за дозволе нису трошена.

Јавност је по правилу заинтересована за то како поједине државне и друге јавне институције троше новац, али и када такав одговор затраже, позивајући се на Закон о слободном приступу информацијама од јавног значаја, није сигурно да ће га и добити.

Да ли је РРА доставила поверенику за информације од јавног значаја редовни годишњи извештај за 2006, као што закон предвиђа.

– Према Закону о радиодифузији, Агенција објављује годишњи извештај о раду на начин утврђен Статутом, док Закон о слободном приступу информацијма од јавног значаја предвиђа да годишњи извештај о раду подносе поверенику само државни органи. РРА је независно регулаторно тело. У сваком случају, годишњи извештај о раду РРА је у завршној фази и биће објављен на интернет презентацији РРА и средствима јавног информисања – каже Александар Васић.