Стечајеви, агенција, зараде, корупција

Прочитавши прилог Божидара Милића („Погледи”, 14. августa) у коме описује како се бирају и постављају стечајни управници, као привредник са такође лошим искуствима у вези са стечајевима,очекивао сам да ће неко од оних који би требало да се осете прозваним реаговати и демантовати оно што у тексту пише. Изузев неколико врло позитивних коментара читалаца објављених на сајту ,,Политике”, у којима се позивају и новинари да ту важну тему мало више продубе, нико, ни новинари, ни они који су директно укључени у вођење стечајева,није се огласио.

Према закону, стечајеви су у надлежности привредних судова, а спровођење стечајева, стечајне радње и поступке под надзором судија извршавају стечајни управници. Нова правна институција томе придодата је Агенција за лиценцирање стечајних управника (АЛСУ), у чијој је надлежности стручно оспособљаване стечајних управника и праћење и стручни надзор над њиховим оперативним радом. Крај је већ треће године примене Закона о стечају (примена је почела 2010), као и донетих пратећих закона и прописа, и какве смо резултате и корист друштву добили?

АЛСУ не одлучује непосредно ни о једном стечајном поступку, али поред издавања лиценци и надзора над стручним радом стечајних управника, није довољно аналитички радила онај други део свога посла:праћење примене прописа којим се уређује стечајни поступак, као и прикупљање и обрада података од значаја за спровођење стечајног поступка. Да је агенција то радила, што јој је била дужност,и извештавала јавност, као и преко надлежног министарства владу, виделе би се све аномалије, пропусти и слабости у примени Закона о стечају.

Да је АЛСУ одговорно пратила примену прописа не би могла да не види непоштовање Правилника о случајном одабиру стечајних управника. Као ивелику несразмеру у броју ангажованих и неангажованих лиценцираних стечајних управника. Наметнуло би се и питање зашто агенција и даље организује семинаре за стручно оспособљавање стечајних управника кад је немали број већ постојећих активних практично вишак. Зна се да има и оних који су стекли лиценцу и не желе да пређу у статус активних јер у постојећем начину избора не виде шансу да ће добити посао. АЛСУ не анализира да ли има или нема потребе за оспособљавањемнових стечајних управника, а морала би, и о томе би требало да извештава надлежно министарство. Зна се, међутим, да агенција од тога има директну корист, јер по високој тарифи коју сама одређује наплаћује стручну обуку као и издавање лиценци. И све своје друге послове које обавља у вези са стечајевима наплаћује по својој тарифи и тако за своја 33 запослена намиче плате на нивоу највиших државних функционера, а директор агенције има плату дупло већу од председника државе. И најмањи би био повод у овом тексту питање плата у овој агенцији и колико она државу кошта, јер слично је и у другим небројеним агенцијама. Али свакако је важно питање да ли АЛСУсвојим радом утиче на ефикасније вођење стечајева и поштовање законитости у тој области и да ли тако доноси корист држави.

Ако под корупцијом подразумевамо све оно што појединци или групе мимо закона и моралних норми чине у своју корист а на штету других, исто тако корупција је и нечињење–ако онима који су на то обавезни то нечињење доноси корист а другима штету.

*Предузетник