Департизација или десант на ЈП

Премијер Србије Ивица Дачић најавио да ће у наредном периоду доћи до промена руководства у јавним предузећима. Он је казао да ће циљ бити професионализација управе у јавним предузећима.„Ускоро, можда већ следеће недеље, Влада ће расправљати о предлогу новог закона о јавним предузећима”, рекао је, према Бети, Дачић, који је истакао и да ће директори бити изабрани на конкурсу.

Истога дана, пренета је, међутим, вест да је Влада Србије разрешила дужности директора „Електропривреде Србије” Драгомира Марковића и да је за вршиоца дужности директора ЕПС-а поставила Александра Обрадовића, који је, према писању београдске штампе, именован на предлог Српске напредне странке.

Тим поводом, у јавности се поново појавила дилема да ли ће уопште нешто бити од департизације, става да директори јавних предузећа треба да буду бирани на конкурсима, што је као задатак нове власт записано у коалиционом споразуму владајућих странака. Тим пре што су и њихови функционери различитим изјавама, у међувремену, подгрејали такву сумњу. Они су, подсетимо, у међувремену објашњавали како департизација не подразумева да кандидати не могу да буду чланови странака, да је идеја да се директори ЈП бирају на конкурсима, али да није уреду да се дискриминишу чланови партија, те да се на конкурс могу јављати и партијци и непартијци. А, Драган Марковић, лидер ЈС-а, чак је рекао да је јасно да је то у Србији немогуће.

Поводом промене на врху ЕПС-а, оштро је реаговала Либерално-демократска странка. У саопштењу ЛДП-а каже се да је смена директора ЕПС-а и именовање новог директора обављено „као десант”, без икакве процедуре и уз опасност да се велики и осетљив систем електропривреде угрози непосредно пред зимску сезону. ЛДП је навео и да је то „слика незрелости и амбиције да се земља у потпуности стави под партијску контролу без обзира на последице”.

С тим у вези, Немања Ненадић, програмски директор „Транспарентност Србија”, каже за наш лист да су битне две ствари. „Прво, директори јавних предузећа треба да се бирају на конкурсима. Друго, влада, осим ако нема неких снажних разлога за резрешење које би морала да саопшти и образложи, не треба да смењује директоре док не промени Закон о јавним предузећима и не организује конкурсе”, објашњава Ненадић.

Ако постоје разлози за разрешење, рецимо, у вези с пословањем предузећа или ако је реч о преступу или нечем сличном, наравно да влада, како додаје он, може и треба да разреши таквог директора, али онда треба јасно у образложењу да каже да га смењује због тога и тога.

Кад је реч о случају директора ЕПС-а, Дачић је, на питање због чега је смењен досадашњи директор, казао да је реч о томе да ће „јавна предузећа сходно новим одговорностима имати и таква руководства”.

Владимир Илић, шеф посланичке групе УРС-а у Скупштини Србије, из чијих је редова почетком прошлог месеца стигло упозорење да је договорено да се уведе професионализација управљања јавним предузећима и да су сви партнери у Влади дужни да поштују коалициони споразум или да скину свој потпис с њега, очекује да се у скупштинску процедуру што хитније донесе закон о ЈП којим ће ближе да се уреди поступак и начин избора директора и руководећег кадра у јавном сектору, пре свега у јавним предузећима. „Наравно, то је процес, није могуће очекивати да се преко ноћи изврши и департизација и професионализација управљања”, указује Илић, који нас уверава да ћемо имати прилику да то видимо.

УРС, према његовим речима, то, заправо, већ показује на делу, у оквиру Министарства финансија и привреде. „Ми смо донели одлуку на Председништву странке да нико од високих страначких функционера не може да се кандидује за та места и у том смислу поштоваћемо ту нашу одлуку”, каже Илић, који је уверен и да ће њихови партнери, по доношењу закона о ЈП, „сви да уђу у процедуру”.

С друге стране, поједина средства информисања недавно су известила јавност како је Влада већ поделила јавна предузећа. Пренет је и списак ко је шта, наводно, добио у тој „подели плена” после парламентарних избора. Према том списку, СНС је припао ЕПС, Телеком Србија, СДПР и Контрола летења, СПС-ПУПС-ЈС, Србијагас, Дунав осигурање, Галеника, Пошта Србије и Поштанска штедионица, а УРС-у Аеродром „Никола Тесла”, Лутрија Србије, Комерцијална банка и Скијалишта Србије.

Илић, пак, не може ни да потврди ни да демантује овакву поделу, па ни то да је УРС добио поменута предузећа. „Ја такав папир нити такву поделу, никада нисам видео”, каже он и објашњава да једино лидери владајуће коалиције могу да кажу да ли уопште постоји такав договор.