Нуклеарци и лекари на истом послу

Након дугогодишње полемике између Лабораторије за физику Института за нуклеарне науке „Винча” и медицинске стручне јавности око тога где треба производити радиофармацеутике – радиоактивне супстанце за потребе ПЕТ дијагностике, дошло се до компромисног решења – договорено је да Лабораторија за физику Института за нуклеарне науке „Винча” комплетира моћну Акцелераторску инсталацију „Тесла”, за производњу фармацеутика намењених српском тржишту.

Део компромиса јесте и договор експерата у Винчи и медицинске струке да Национални ПЕТ центар, при Клиничком центру Србије, добије свој, „бејби циклотрон”.

– Тај компромис би дугорочно решио питање ПЕТ дијагностике у Србији, која се данас сматра стратешком дијагностиком у свету. Радиофармацеутици се користе у дијагностици различитих облика канцера, затим, у дијагностици најтежих неуролошких болести, попут деменције, Паркинсонове болести, или епилепсије, као и у дијагностици одређених врста инфекција и психијатријских болести – прецизира професор др Владимир Обрадовић, директор Центра за нуклеарну медицину Клиничког центра Србије, у чијем саставу се налази Национални ПЕТ центар.

Пошто је компромис постигнут, следећа фаза у развоју српске нуклеарне медицине је –где пронаћи новац? Предлог неколико медицинских и научних институција у Србији јесте да се из руског државног извозног кредита намењеног Србији, финансира пројекат под називом „Наука и медицина са протонским сноповима”.

Представници Института за нуклеарне науке „Винча”, Клиничког центра Војводине, Војномедицинске академије у Београду, Клиничко-болничког центра „Бежанијска коса”, Клиничког центра „Крагујевац”, и Клиничког центра „Ниш”, затражили су, 31. јула 2012. године, од Министарства просвете, науке и технолошког развоја, Министарства здравља и Министарства финансија и привреде да издејствују да се у текст нацрта споразума између влада Србије и Руске Федерације о давању државног извозног кредита Републици Србији, унесе неколико допуна. Оне би значиле да се у члан 1 споразума унесе став да се из кредита могу финансирати и научномедицински инфраструктурни пројекти, као и да се у исти члан споразума прецизира да се научномедицински инфраструктурни пројекти финансирају из кредита у износу од 100 одсто.

Научни руководилац Лабораторије за физику Института за нуклеарне науке „Винча” др Небојша Нешковић, истиче да би главни резултат овог пројекта био успостављање индустријске производње радиофармацеутика за позитронску емисиону томографију (ПЕТ) у Институту за нуклеарне науке „Винча” и њиховог регуларног коришћења у новоформираним ПЕТ јединицама у медицинским институцијама, потписницима захтева.

Да подсетимо, осим у Клиничком центру Србије, постоји још један, регионални ПЕТ центар у Институту за онкологију Војводине, у Сремској Каменици.

– Влада Србије до сада је у Акцелераторску инсталацију „Тесла” уложила 14,63 милиона долара, док је прелиминарно одређени износ, који је потребан за реализацију пројекта, 52,99 милиона долара – напомиње др Нешковић, подсећајући да је у марту 2011. године у Београду, на крају своје посете, Владимир Путин, тадашњи председник Владе Русије, изјавио да је званична Москва, „што се тиче атомске енергије, спремна да испоручи опрему и изгради центар за производњу радиоактивних изотопа за медицинске сврхе и изврши обуку српских специјалиста у тој области”.

Последњег дана августа, представници Института за нуклеарне науке „Винча” и поменутих медицинских установа које треба да добију ПЕТ центре, послали су писмо премијеру Србије Ивици Дачићу, са молбом да подржи њихов захтев да се из руског државног извозног кредита финансира пројекат „Наука и медицина са протонским сноповима”. Дачић је такође замољен да издејствује да се то питање уврсти у дневни ред предстојећег састанка председника Владимира Путина и Томислава Николића, који ће се одржати 11. септембра у Сочију.

------------------------------------------------------------------------------

Скупа дијагностика

– Тренутно у земљи не постоји довољно кадрова за ПЕТ испитивања, осим у постојећа два центра. Зато је потребна додатна едукација специјалиста нуклеарне медицине. Важно је и питање да ли Републички фонд здравственог осигурања у наредном периоду може да финансира рад већег броја ПЕТ центара, с обзиром на то да је та дијагностика изузетно скупа, а пара има мало – каже професор Владимир Обрадовић.

– Док смо у ситуацији да увозимо радиофармацеутик, можемо да дијагностикујемо до 12 пацијената дневно. Када будемо имали медицински циклотрон, као што је пракса у свету, и сами будемо производили радиофармацеутике, моћи ћемо више него да утростручимо број прегледа и примењујемо ПЕТ испитивања у пуном обиму. Такође ће Национални ПЕТ центар бити у могућности да по потреби, привремено или трајно, снабдева радиофармацеутицима како постојећи тако и будуће регионалне ПЕТ центре у земљи– каже др Обрадовић.