Русија против Ахтисарија

У недостатку аргумената за независност Космета, дипломате Сједињених Америчких Држава, али и бивши званичници те земље наклоњени Албанцима, почели су да говоре да ће одлагање решења у Савету безбедности Уједињених нација изазвати насиље у покрајини и да ће Русија бити одговорна за нови рат на Балкану ако помогне Србији и спречи усвајање предлога Мартија Ахтисарија. На прекјучерашњем састанку с новинарима, помоћник државног секретара Данијел Фрид рекао је да на Косову, које је "преплављено оружјем" има "екстремиста на обе стране". "То је Балкан, људи имају оружје", рекао је Фрид без даљих објашњења. Он је ипак приметио да на састанку са српским политичарима у покрајини није чуо претње насиљем, па тим пре чуди његова формулација о "екстремистима на обе стране".

Фрид није објаснио ни како је могуће да је Косово "преплављено оружјем" готово осам година пошто је НАТО преузео старање о безбедности. Зашто је Запад дозволио да се у рукама косовских Албанаца и даље, према процени УН, налази око 500.000 "дугих цеви"? Ако НАТО није много чекао да употреби силу против Слободана Милошевића, зашто онда чека од 1999. да се разрачуна са албанским екстремистима? На питање грчког новинара да појасни ставове Данијела Фрида (помоћник државног секретара није имао времена да одговара на додатна питања), заменик портпарола Стејт департмента Том Кејси одговорио је да "Сједињене Државе подржавају мирно решење свих питања у вези са Косовом". На питање откуд "албанским терористима оружје, и да ли их, према многим извештајима из Европе, неке америчке агенције из Министарства одбране нелегално снабдевају оружјем", Кејси је кратко рекао: "Ми не наоружавамо ниједну страну." Представник за штампу америчког министарства спољних послова изјавио је и да Вашингтон очекује да ће Ахтисари свој коначни предлог доставити генералном секретару УН до краја марта. "Ми ћемо на основу тога кренути даље", објаснио је Кејси. То "даље" значи Савет безбедности, који би, по ранијим плановима, требало да усвоји нову резолуцију о Косову. Марти Ахтисари је раније рекао да ће се његов предлог ове недеље наћи у седишту УН у Њујорку и да ће га Савет безбедности добити почетком априла.

Ту би званична Москва могла да успори процес или чак да уложи вето ако би неизмењен Ахтисаријев предлог био преточен у предлог резолуције, што потврђује и изјава представника руског министарства иностраних послова Михаила Камињина да је одлука Мартија Ахтисарија да прекине преговоре и преда свој предлог УН преурањена и да су предлози за статус од почетка били у корист једне стране. Он је нагласио да је "важно наставити непристрасне консултације, доследно ширити поље сагласности учесника преговора у интересу проналажења исхода на основу Резолуције 1244 Савета безбедности УН и принципа међународног права". Камињин је поновио став Русије да "без сагласности обе стране на основу компромиса ти предлози не могу да гарантују одрживо и дугорочно решавање" за Косово и Метохију.

Директор московског Института земаља Заједнице Независних Држава Константин Затуљин у интервјуу за "Времја новостеј" каже да ће бити руског вета у Савету безбедности. "Таква позиција била би морална према Србима и дозволила би предах у односима са непризнатим државама, што одговара Москви, која у овом тренутку није спремна да се по том питању супротстави ставу Запада", закључује Затуљин, објашњавајући да под непризнатим државама сматра Абхазију, Јужну Осетију, Придњестровље и Нагорно Карабах.

"Ја не бих претпостављао да ће бити руског вета", уверен је Данијел Фрид у руску "конструктивност". У Стејт департменту се иначе мисли да ће Москва на гласању у Савету безбедности бити уздржана ако у предлогу нове косовске резолуције не буде речи независност. У Ахтисаријевом плану та реч је избегнута, али је јасно да би његово усвајање омогућило Косову да прогласи независност и да тражи пријем у Уједињене нације. Ипак, ових дана из САД расте притисак на Русију, што може да значи да је Вашингтон озбиљно схватио претњу ветом. Тако бивши амерички изасланик за Балкан Ричард Холбрук у својој колумни у "Вашингтон посту" пише да ће "крхки мир на Косову испарити" ако Русија искористи право вета, ублажи или одложи Ахтисаријев план. "Тада ће избити нови талас насиља – можда чак и рат", тврди Холбрук и додаје да само амерички председник Џорџ Буш то може да спречи у разговору са Путином. "Порука треба да буде једноставна – ако Русија блокира Ахтисаријев план, онда ће Москва бити одговорна за хаос који ће избити, а то ће утицати на друге аспекте односа Русије са Западом... Тврдња Москве да штити ’братске’ односе са Србима је глупост. Свако ко је имао посла са Русима на Балкану, као ја неколико година, зна да њихово руководство нема никаква осећања према Србима. Русија користи Косово за своју тактичку предност, као део стратегије да се поново нађе на међународној сцени", тврди Холбрук. 

И Мортон Абрамовиц, још један бивши амерички дипломата који је проалбански настројен, тврди да ће избити насиље ако Савет безбедности не усвоји Ахтисаријев план. Он у коментару у "Њузвику" чак пише да ће Албанци, ако Косово не добије независност, оружјем направити велику Албанију. Зато је, објашњава Абрамовиц, неопходно да се САД и Европа суоче с Русима и да им објасне да би вето само погоршао међусобне односе, "већ тешко оштећене тиме што Русија енергенте користи као политичко оружје и због њене улоге у преговорима о иранском програму за нуклеарно оружје".

Међутим, у својој новој књизи "Друга прилика", Збигњев Бжежински, бивши саветник за националну безбедност у администрацији Џимија Картера, другачије пише о повезаности Косова и Русије. Бжежински, који је жестоки критичар руске политике, ставио је "НАТО сукоб на Косову" међу десет кључних тачака у историји после краја хладног рата. Ратови у Чеченији, сукоб на Косову и избор Владимира Путина за председника "допринели су расту руског ауторитаризма и национализма", тврди Бжежински, који је ове догађаје сместио на шесто место, а нападе на САД 11. септембра 2001. тек на осмо место своје листе.

Није само Русија препрека независности јужне српске покрајине. Како пише лондонски "Фајненшел тајмс", ни многе земље у Европској унији не подржавају ту идеју. Овај лист издваја Грчку, која је забринута јер на подручју Балкана има "много малих Косова", затим Шпанију и Кипар, а њихове ставове "деле и неке земље средње Европе". Први опипљив доказ тог противљења може се наћи у прексиноћном гласању у Спољнополитичком одбору Европског парламента, којим је одбачена варијанта независности или надзиране независности за Косово. Холандски посланик Јост Лагендајк је, наиме, предложио резолуцију у којој је као препоручено решење најпре била наведена независност. Због противљења многих посланика она је замењена "надгледаним суверенитетом", али су чланови одбора са 34 гласа против (33 "за") избацили и ту фразу.

-------------------------------------------------------------------------

Роан: Хаос у региону

Према извештајима агенција
Беч – Заменик изасланика УН за Косово и Метохију Алберт Роан синоћ је отпутовао у Њујорк како би Уједињеним нацијама предао коначан предлог Мартија Ахтисарија о будућем статусу Космета. Роан је однео два документа – коначну верзију предлога решења и Ахтисаријев предлог статуса. Портпарол канцеларије специјалног изасланика Реми Дурло каже да у "предлогу статуса нема нејасноћа" и да се будући статус Косова и Метохије "јасно предлаже".

Роан је пре одласка на пут изјавио да уколико предлог Мартија Ахтисарија о будућем статусу Косова не буде прихваћен може доћи до хаоса у региону. Како преноси радио КИМ из Чаглавице, Роан је на предавању у Бечу, у организацији Европског форума, рекао да предложено решење не одговара у потпуности ни једној, ни другој страни, али да алтернативе нема и да нико није понудио ни боље, ни горе решење.
Он очекује да ће СБ прихватити Ахтисаријев план у периоду када њиме председавају Велика Британија и САД, а то су април и мај.