Уторак, 14.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Неодољива привлачност Ане Карењине

Неодољива привлачност Ане Карењине
Сцена из нове екранизације „Ане Карењине” Промотивна фотографија

За Набокова то је била једна од највећих љубавних прича светске књижевности, за Достојевског „беспрекорно уметничко дело”. Толстојева „Ана Карењина”, роман о прелепој удатој жени која се заљубљује у наочитог официра и на крају се баца под воз, позната је публици широм света колико и „Хамлет” и „Одисеја”. Томе је вероватно допринела и чињеница да је до сада екранизована више од 20 пута, од тога 13 пута за велики екран.

Ових дана у светске биоскопе стиже нова „Ана Карењина” у режија Џоа Рајта, по сценарију Тома Стопарда. Главну јунакињу у филму, чија је српска премијера планирана за јануар 2013, игра Кира Најтли.

„Она је тако комплексан лик – и хероина и антихероина. Трудили смо се да је не поједноставимо, што је било истовремено тешко и веома узбудљиво”, рекла је британска глумица уочи светске премијере у Лондону.

По оценама критичара, Најтлијева је одлично дочарала трансформацију Ане Карењине од самоуверене, мудре жене која на почетку дели савете другима, да би на крају постала потпуно опчињена грофом Вронским.

Нова верзија којом је редитељ хтео да прикаже „различите манифестације љубави” траје 130 минута. Превареног супруга игра Џад Лоу, а Вронског Арон Тејлор Џонсон.

Редитељ Рајт се прославио историјским костимираним драмама. Постао је чувен по новој екранизацији романа Џејна Остина „Гордост и предрасуде” (2005). У том филму је улога Елизабет Бенет Кири Најтли донела номинацију за Оскара, а сарадњу су наставили у награђиваном „Покајању” (2007).

Продаја романа „Ана Карењина” скочила је протеклих година након што је Опра Винфри 2004. изабрала књигу као неопходно летње штиво. Опра је роман назвала „једном од највећих љубавних прича нашег доба”, али је Најтлијева и даље сумњичава према ставу писца према својој јунакињи. Читајући књигу, други пут уочи снимања, стекла је утисак да Толстој мрзи своју хероину.

И поред тога многе глумице су се бориле да би добиле улогу Ане Карењине. Славна Грета Гарбо је после првог немог филма иницирала снимање другог, у ком се појављује у истој улози.

„Очигледно је због чега толико много глумица налази да је улога Ане неодољива. Она је права трагична хероина, гламурозна, софистицирана и проклета. Она није само предмет жеље већ јој је дозвољено да сама изрази ту жељу”, пише лондонски „Индипендент”.

На сајту ИМДБ-а излистано је 25 адаптација Толстојевог класика за мали и велики екран, почев од немачке верзије из 1910. Грета Гарбо је први пут играла Ану са својим љубавником из стварног живота Џоном Гилбертом у немом филму „Љубав”, 1927. (за америчку публику је посебно направљен срећан крај), и поново 1935, у раскошној адаптацији са Фредериком Марчом као Вронским.

Играле су је и Вивијен Ли, Марлен Дитрих, Ингрид Бергман, Жаклин Бисе и Софи Марсо, а Вронског Шон Бин и Шон Конери.

Нешто жешћу верзију „Ане Карењине” режирао је Рудолф Картије за Би-Би-Си, 1961. Главну хероину је играла Клер Блум, а Вронског Шон Конери, који у то време још није био познат као Џејмс Бонд.

С обзиром на причу, ниједна адаптација „Ане Карењине” неће бити филм после којег ће се гледаоци добро осећати. Чињеница да сви знају како ће се завршити – са главном јунакињом коју прегази воз – значи да продуценти ризикују одсуство љубитеља романси. Па ипак, немогуће је заобићи главне теме ове Толстојеве драме – несрећне породице, неверства, развод, болест, друштвено и сексуално понижење и на крају самоубиство. Због тога, без обзира на успех Рајтовог филма, са сигурношћу се може рећи да нећемо чекати дуго на нову адаптацију „Ане Карењине”, закључује лондонски „Индипендент”.

Р. С.

-----------------------------------------------------------

Вронски је погинуо у Србији

Пуковник руске војске Николај Николајевич Рајевски, који је Толстоју послужио као инспирација за лик грофа Вронског, погинуо је у бици са Турцима 20. августа 1876. код села Горњи Адровац, недалеко од Алексинца, у Србији. Његова жеља, коју му је породица и испунила, била је:„Ако погинем, срце ми оставите у Србији, а тело пренесите у Русију.”Његово тело је сахрањено у селу Разумовска у Украјини, а срце му је остало у порти манастира Свети Роман код места Ђунис.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.