Нормализација не укључује признање Косова

Да све зависи од мене и од Владе Србије могла бих са сигурношћу да кажем када ће Србија добити датум за отпочињање преговара са ЕУ. Пошто сви знамо да то није тако, немам намеру да се окушавам у улози прогнозера, јер би то било неозбиљно и погрешно. Желимо да датум буде одређен што пре, а услови које треба да испунимо познати су још од децембарског самита лидера ЕУ и закључака Европског савета, казала је Сузана Грубјешић, потпредседница владе за европске интеграције, у интервјуу за „Политику”.

Сви кажу да су услови познати, али стално слушамо различита тумачења, који су то конкретно услови?

Они који те услове различито тумаче, додајући или одузимајући понешто и по потреби, вероватно имају разлога за то, али у закључку број 52 који се односи на Србију каже се да треба спровести све договоре постигнуте у техничком дијалогу између Приштине и Београда и наставити дијалог о преосталим питањима телекомуникација и енергетике, као и сарадњу са Еулексом и поштовање начела инклузивне регионалне сарадње. Србија је предложила и политички дијалог на највишем нивоу, како би се дошло до фер, компромисног и одрживог решења у интересу свих грађана и успостављања трајног мира и стабилности у овом делу Европе.

Шта се тачно подразумева под нормализацијом односа са Косовом, који је услов за датум?

Нормализација односа са Приштином почела је кроз технички дијалог и наставиће се кроз спровођење постигнутих договора и кроз политички дијалог. Нормализација није догађај, већ процес у коме ће обе стране морати да чине одређене уступке и компромисе. Оно што нормализација сигурно не укључује јесте признавање такозване реалности, како неки воле да кажу, а мисле на признавање независности Косова од стране Србије.

Хоћемо ли, како је својевремено рекао Ивица Дачић, сада премијер, морати да отворимо канцеларију у Приштини и да укинемо наш суд у Косовској Митровици?

У поменутим закључцима Европског савета нигде се не помињу ни канцеларије ни суд у Косовској Митровици. Не могу да демантујем да такви предлози не постоје, али докле год их нема у званичним документима највиших органа ЕУ, они остају само нечија намера да европски пут Србије додатно искомпликује или успори.

Како ће влада решити питање „интегрисаног управљања границом”, царина, личних докумената, хоће ли Срби, северно и јужно од Ибра, морати да их узимају у институцијама Косова, зар то није признање Косова, мада не експлицитно, што од нас нико и не тражи?

Влада ће решавати и та и многа друга питања која произилазе из договора постигнутих у техничком дијалогу. Потребно је да Приштина поштује договорено, а не да уз статусно неутралне таблице издаје саобраћајне дозволе које садрже ознаке државности Косова. То није део договора о слободи кретања и ми такво једнострано решење не можемо да прихватимо, као ни нека друга решења која би ишла на штету Срба са Косова.

Зашто су сви из наше власти љути на Мартина Шулца, председника Европског парламента, кад је он рекао да је за улазак у ЕУ, не за одређивање датума преговора, услов признање Косова, што и други говоре, али на посредан начин?

Када данас пред Србију било ко постави услов за који сви знају да она не може да га испуни, онда је то отворена порука да ће европски пут Србије бити додатно отежан у годинама које су пред нама. Мартин Шулц је говорио у лично име јер је он председник Европског парламента који има 754 посланика. Није могао да саопшти став целог парламента јер је он само први међу једнакима. Нико од европских званичника није нам ни директно ни индиректно постављао признање Косова као услов за чланство, али смо и од неких других посланика могли да чујемо позиве упућене „непослушним државама чланицама да признају Косово”, што је у складу са Резолуцијом у ЕП за коју је гласала већина посланика.

Како сарађујете са другим министарствима у делу који се тиче обавеза из европских интеграција?

Сарадња је добра јер су правила раније постављена и у сваком министарству постоје људи који вредно раде на европској агенди. Наравно, кључну улогу у координацији има Канцеларија за европске интеграције која представља стуб и ослонац у правном, техничком, стручном и оперативном смислу. Ја сам ту да им пружим политичку подршку и помоћ кад год им је потребна.

Има ли „шумова на везама” у влади међу коалиционим партнерима?

До сада није било несугласица. Влада функционише као тим, све одлуке доносе се на седницама, а не телефонски, лидери коалиције редовно се састају уочи сваке седнице, формирани су савети за привредни опоравак и аграрну политику, редовне су консултације са синдикатима и послодавцима… Сви су свесни тешке ситуације у којој се Србија налази.

Рекли сте да вас радује што у новој влади нема оговарања, ни неименованих извора из владе, али новине пишу о незваничним сазнањима да су се сукобили Млађан Динкић, министар финансија, и Јоргованка Табаковић, гувернерка НБС око начина трошења девизних резерви?

Обоје су демантовали та „сазнања из поузданих извора”. Управо од сарадње и координације фискалних и монетарних власти зависи и опоравак наше економије.