Цена није смањила потрошњу гаса

Највећи проблем „Србијагаса” пред нову грејну сезону није када ће и за колико поскупети гас, већ колико ће још дуго ово јавно предузеће бити у прилици да на време плаћа доспеле обавезе с обзиром на то да је степен наплате потраживања од привреде и топлана лош, а добављачу („Гаспрому”) треба на време да се плате нове количине за ову зиму, каже за „Политику” Душан Бајатовић, генерални директор „Србијагаса”.

Централно питање је како ће и до када „Србијагас” и Електропривреда Србије социјалном политиком цена субвенционисати потрошаче струје и гаса, каже он и објашњава да је цена кубика гаса у овом часу код крајњег потрошача за око 12 динара нижа од његове набавне цене.

Упитан да ли ће ново повећање ПДВ од два процентна поена на гас утицати с једне стране на додатно поскупљење, а с друге на пад потрошње гаса, Бајатовић каже, да свака таква промена мора да утиче на поскупљење.

– Што се тиче потрошње гаса, подаци из последње грејне сезоне потврђују да су се потрошачи у Србији вратили на ниво од 2008. године када кризе још није било, што значи да је потрошња повећана за око три одсто, каже први човек „Србијагаса”.

То значи, истиче он, да цена није како се то обично чини довела до пада потрошње гаса. Напротив.

Војислав Вулетић, председник Удружења за гас каже да повећање ПДВ-а са 18 на 20 одсто грађани који користе гас такорећи неће ни осетити на својим рачунима, јер за оног ко плаћа 1.000 или 2.000 динара то ће бити повећање од свега неколико динара, истиче Вулетић.

Нешто већи удар на цену гаса због повећање ПДВ-а могу имати потрошачи у индустрији, истиче он.

И док се чека на одлуку владе, да ли ће гас поскупети, домаћинства која се греју на угаљ већ сада плаћају овај енергент скупље за око 10 одсто него прошле зиме. Разлог овог поскупљења није скупљи угаљ с копова, него скупљи превоз због сталног скока цене горива.
Највише се тражи лигнит, па тона „вреоца” кошта 11.200 динара, док је за „ковин” потребно издвојити 6.950 динара. Калоричније врсте угља попут „бановића” коштају – 13.200 динара и „ђурђевика” – 15.690 динара.

Истовремено је за кубик огревног дрвета потребно издвојити 5.300 динара на стовариштима. На сивом тржишту, из камиона, цене су нешто ниже, и испод 4.000 динара.
Најјефтиније грејање је и даље на струју. Цена киловата се није мењала од априла прошле године, а како расте инфлација грејање на струју је све јефтиније. Тако је у зависности од врсте грејног тела, ТА пећи, норвешки радијатори, климе... потребно издвојити од 170 до 690 евра за грејање. Ту су и попусти од 11,89 одсто за месечну потрошњу мању од 350 киловат-часова, односно пет одсто уколико се рачун плати пре рока доспећа.
Поједине топлане подигле су прошле јесени, непосредно пред почетак грејне сезоне, цену грејања за 7,5 одсто, због поскупљења гаса од десет, односно 15 одсто. Тренутна цена у Београду је око 89,95 динара, па тако за стан од 50 квадрата треба издвојити 4.497,5 динара током целе године.

Већина топлана већ је упутила захтев локалним самоуправама за корекцију цена од 10 до 45 одсто, како би 15. октобра започеле нову грејну сезону.