Затезање због црвених линија

Од нашег сталног дописника

Вашингтон – На крају се све добро завршило (или бар тако изгледа): амерички председник и израелски премијер су у уторак ноћу, у једносатном телефонском разговору, констатовали да су „уједињени” у напорима да спрече нуклеарно наоружавање Ирана.

Пре тога, медији су извештавали о драми која је претила да ескалира у можда најдубљу кризу традиционалних савезника. Почела је саопштењем из Беле куће да се Барак Обама и Бенјамин Нетанијаху неће састати у Њујорку, где ће обојица учествовати у раду Генералне скупштине УН. Та вест је затим допуњена и објавом да због раније планираних Обаминих обавеза нема могућности ни да се сретну у Вашингтону.

Први ударац у овом вербалном мечу задао је међутим Израелац, изјавом да САД немају „морално право” да Израел спречавају да нападне Иран, јер Вашингтон није повукао „црвене линије”, односно уверљиво запретио Техерану преко којих граница не би смео да пређе.

„Чињеница је да сваким даном који прође Иран постаје ближи нуклеарној бомби”, рекао је Нетанијаху на конференцији за штампу са гостом, бугарским колегом Бојком Борисовим. „Ако зна да нема црвених линија, да нема рокова, шта ће Иран да уради? Тачно оно што већ ради: да без ометања настави да изграђује капацитете за производњу нуклеарног оружја.”

Наравно да оваква јавна критика није могла да буде добро примљена у Белој кући, с обзиром на то да је Обама у деликатној фази кампање за реизбор у којој, у недостатку ослонца у националној економији, истиче адуте добро вођене спољне политике. Отуда нервозна реакција која је обрадовала изборни штаб Мита Ромнија. Кандидат републиканаца напредак у иранском нуклеарном програма истиче као највећи неуспех Обамине дипломатије.

После телефонског разговора на највишем нивоу, чији се детаљи не износе, стигло је и ново објашњење из Беле куће, по којем из кабинета израелског премијера није ни тражен сусрет у Вашингтону. Израелски званичници су међутим пре тога своје медије обавестили да јесте – и да је захтев одбијен.

Обама и Нетанијаху иначе у Генералној скупштини УН говоре у различите дане, што значи да у Њујорку бораве у различито време. Ово додуше не би био први пут да израелски премијер посећује САД а да се при том не среће са председником, али начин на који је лансиран најновији неспоразум са главним савезником овде је протумачен као његово директно мешање у изборну кампању, а у корист према Ирану знатно тврђег Мита Ромнија.

Обама иначе оспорава да су његови односи за Израелом лоши, тврдећи да је билатерална сарадња, нарочито војна, јача и свестранија него икад у историји. САД су обезбедиле главнину ракетног система за израелску одбрану, а заједнички су радиле и на саботажи иранских нуклеарних постројења, у оквиру тајног програма „Олимпијске игре”, који је био нека врста „сајбер-ратовања”.

Обама међутим истрајава на уверењу да су „црвене линије” и други ултиматуми несврсисходни. То је у уторак потврдио и секретар за одбрану Леон Панета, изјавом да САД „имају начина” да спрече нуклеарно наоружавање Ирана.

Томе се приклонио и Ден Халуц, бивши шеф израелске армије, изјавом датом у Вашингтону да су „црвене линије црвене само у моменту кад су повучене, јер већ сутрадан мењају боју”. Додао је и „да је бесмислено да се од слона тражи да повуче црвену линију једном мраву”.

„Кад треба да пуцате, пуцајте, немојте да причате”, рекао је овај генерал авијације.

Званично становиште САД јесте да нема доказа да је иранско руководство донело одлуку да произведе нуклеарну бомбу, али да ће, ако се ситуација промени, то спречити.