У минут до дванаест

Прошло је више од три месеца откако су у Библиотеци града Београда представници двадесетак издавача из Србије покренули иницијативу за оснивање новог удружења које би штитило њихове еснафске интересе. Свесни да два постојећа удружења потпуно таворе, и да се и поводом најважнијих питања и горућих проблема – наведимо пример увођења ПДВ на књиге – не оглашавају као да им цветају руже, били су тада конструктивни. Изабрали су своје представнике које су задужили да се састану 22. децембра 2006, и да обаве све неопходне радње за припрему оснивачке Скупштине.

И ево, још недеља дана дели нас од пуна три месеца а изабрани нису успели да се људски састану јер, како сазнајемо, не могу да се сложе око тога ко ће бити председник новог Удружења. До разматрања основа за Скупштину коју треба да закажу нису ни стигли.

У међувремену, тешкоће и проблеми полако се гомилају издавачима а када крену, многима ће личити на "цунами" са којим ће се бити врло тешко изборити.

Нехајност издавача као да дели, бар у том свом сектору, и републичко Министарство културе. Будући у техничкој влади, ово министарство ваљда сматра да су именовање људи у комисије за редовни годишњи откуп књига, за који је крајем прошле године расписан конкурс, и суфинансирање часописа више од техничког посла, па до дана данашњег на сајту Министарства не постоји информација докле се у томе стигло. Још мало па први квартал 2007. истиче, а издавачи не знају ни ко ће бити у комисији за откуп, односно суфинансирање, па самим тим ни које, ни колико је књига откупљено из онога што су објавили прошле године.

Поред новца из државне касе који је за издаваче врло важан, и на основу чега би могли да планирају план за ову годину, да га допуне или смање, пред издавачима се нашао и још један проблем. Пре два дана су новине објавиле да Београдски сајам улази у процес приватизације – када ће се издавачи пробудити из летаргије и суочити са чињеницом да овогодишњи међународни Београдски сајам књига, можда, неће бити онакав на какав смо навикли? Да ли помишљају да постоји и опасност да будући власник Београдског сајма одложи сајам књига, одбије да га одржава? Већина издавача чека, али шта чека, тешко да би могли да објасне. Некима од њих вероватно одговара да не постоји ново удружење, као и да не постоји закон о издаваштву јер, докле год нема законских основа, може да се некажњено профитира. С друге стране, држава може да буде мирна: разједињени издавачи далеко су од озбиљног партнера са којим може да преговара о побољшању положаја књиге у друштву.