Шта треба мењати у закону

Нешто више од годину и по дана после почетка примене Закона о заштити потрошача дошло је време за његове измене, оцењују у водећим потрошачким организацијама.

Како кажу у Националној организацији потрошача Србије, многи чланови овог прописа нису примењиви у пракси и због тога је новом министру трговине Расиму Љајићу предложено да размотри могућност измене овог закона.

Шта заправо треба мењати?

Искуства редакције „Потрошача”, којој се свакодневно јављају читаоци, готово да се поклапају са мишљењем потрошачких организација.

Неке од најважнијих су:

– враћање надлежности Тржишној инспекцији;

– боља заштита права купаца приликом остваривања права рекламације и замене производа;

– одређивање рока за поправку производа уместо садашњег „примереног рока”.

Иницијатива да се надлежности врате Тржишној инспекцији произлази из примера из праксе. Наиме, уколико купац има проблем са трговцем, односно он не жели да испоштује неко његово право (на пример, да уважи рекламацију), он не може то да пријави инспекцији, као што је некада био случај. Адреса за то су потрошачке организације које имају регионалне центре. Оне онда покушавају да реше проблем са трговцем, а не инспекција. У пракси, ове организације имају пуно посла, и заиста посредују, али, нажалост, немају снагу инспекцијских служби.

У Националној организацији потрошача Србије (НОПС) оцењују и да треба радити на побољшању примене овог прописа.

– Веома је отежано право остваривања рекламације и замене производа. Јер иако закон предвиђа да потрошач има право да бира између поправке, замене или раскида уговора у првих шест месеци после куповине, то не поштују сви трговци – истиче Горан Паповић, председник НОПС-а.

Он каже и да би сва права и обавезе требало да буду дефинисани на једном месту.

– На пример, по овом закону, нико не може да искључи потрошача ако оспори само један рачун, а онда настави редовно плаћање, нити могу да га искључе ако га нису претходно обавестили. Али иза тога је стављен зарез и додато „ако то није уређено другим законом”. И онда на основу другог прописа, неко може да вам искључи струју. То треба мењати – закључује Паповић.

У Центру потрошача Србије наводе да је у закону дефинисано да се „свака оправка или замена мора извршити у примереном року и без значајнијих неугодности за потрошача, узимајући у обзир природу робе и сврху због које ју је потрошач набавио”.

То значи да нема конкретног рока, а оправдање је да се не може сваки производ поправити у истом року. Међутим, како ова непрецизност доводи до проблема у пракси, предлог ЦЕПС-а је да то буде дефинисано на други начин, односно да се „свака оправка или замена мора извршити у примереном року и без значајнијих неугодности за потрошача, узимајући у обзир природу робе и сврху због које ју је потрошач набавио, а најкасније у року од 30 дана”, као и: „ако се недостатак не отклони у наведеном периоду, потрошач има право на замену производа за производ истог типа или модела, ако то није могуће на повраћај новца”. Прецизирањем рока за поправку могла би се ограничити самовоља трговаца и сервисера.