Šta treba menjati u zakonu

Nešto više od godinu i po dana posle početka primene Zakona o zaštiti potrošača došlo je vreme za njegove izmene, ocenjuju u vodećim potrošačkim organizacijama.

Kako kažu u Nacionalnoj organizaciji potrošača Srbije, mnogi članovi ovog propisa nisu primenjivi u praksi i zbog toga je novom ministru trgovine Rasimu Ljajiću predloženo da razmotri mogućnost izmene ovog zakona.

Šta zapravo treba menjati?

Iskustva redakcije „Potrošača”, kojoj se svakodnevno javljaju čitaoci, gotovo da se poklapaju sa mišljenjem potrošačkih organizacija.

Neke od najvažnijih su:

– vraćanje nadležnosti Tržišnoj inspekciji;

– bolja zaštita prava kupaca prilikom ostvarivanja prava reklamacije i zamene proizvoda;

– određivanje roka za popravku proizvoda umesto sadašnjeg „primerenog roka”.

Inicijativa da se nadležnosti vrate Tržišnoj inspekciji proizlazi iz primera iz prakse. Naime, ukoliko kupac ima problem sa trgovcem, odnosno on ne želi da ispoštuje neko njegovo pravo (na primer, da uvaži reklamaciju), on ne može to da prijavi inspekciji, kao što je nekada bio slučaj. Adresa za to su potrošačke organizacije koje imaju regionalne centre. One onda pokušavaju da reše problem sa trgovcem, a ne inspekcija. U praksi, ove organizacije imaju puno posla, i zaista posreduju, ali, nažalost, nemaju snagu inspekcijskih službi.

U Nacionalnoj organizaciji potrošača Srbije (NOPS) ocenjuju i da treba raditi na poboljšanju primene ovog propisa.

– Veoma je otežano pravo ostvarivanja reklamacije i zamene proizvoda. Jer iako zakon predviđa da potrošač ima pravo da bira između popravke, zamene ili raskida ugovora u prvih šest meseci posle kupovine, to ne poštuju svi trgovci – ističe Goran Papović, predsednik NOPS-a.

On kaže i da bi sva prava i obaveze trebalo da budu definisani na jednom mestu.

– Na primer, po ovom zakonu, niko ne može da isključi potrošača ako ospori samo jedan račun, a onda nastavi redovno plaćanje, niti mogu da ga isključe ako ga nisu prethodno obavestili. Ali iza toga je stavljen zarez i dodato „ako to nije uređeno drugim zakonom”. I onda na osnovu drugog propisa, neko može da vam isključi struju. To treba menjati – zaključuje Papović.

U Centru potrošača Srbije navode da je u zakonu definisano da se „svaka opravka ili zamena mora izvršiti u primerenom roku i bez značajnijih neugodnosti za potrošača, uzimajući u obzir prirodu robe i svrhu zbog koje ju je potrošač nabavio”.

To znači da nema konkretnog roka, a opravdanje je da se ne može svaki proizvod popraviti u istom roku. Međutim, kako ova nepreciznost dovodi do problema u praksi, predlog CEPS-a je da to bude definisano na drugi način, odnosno da se „svaka opravka ili zamena mora izvršiti u primerenom roku i bez značajnijih neugodnosti za potrošača, uzimajući u obzir prirodu robe i svrhu zbog koje ju je potrošač nabavio, a najkasnije u roku od 30 dana”, kao i: „ako se nedostatak ne otkloni u navedenom periodu, potrošač ima pravo na zamenu proizvoda za proizvod istog tipa ili modela, ako to nije moguće na povraćaj novca”. Preciziranjem roka za popravku mogla bi se ograničiti samovolja trgovaca i servisera.