I Francuska želi ulogu u Ormuzu

Naizgled iznenadnim diplomatskim manevrom, Francuska je ove sedmice uspela da se ubaci među ključne aktere rešavanja tekuće krize u Ormuskom moreuzu. Sklopili su sporazum sa Omanom o zajedničkom deminiranju tog strateškog pomorskog puta i akutne tačke sukoba SAD i Irana koji traje od kraja februara.

Francuski predsednik Emanuel Makron i sultan Omana Haitam bin Tarik u ponedeljak su u Parizu utanačili dogovor o zajedničkom čišćenju mina u Ormuskom prolazu sa partnerima, kako bi obezbedili pomorske puteve i slobodan i bezuslovan prolaz, što je trijumfalno saopštio francuski predsednik nakon susreta sa sultanom.

„Srećan sam što sam ovde u Parizu. Razgovarali smo o mnogo tema u vezi s Omanom i Francuskom, kao i ostatkom sveta. To što smo ovde potpisali (12 sporazuma o saradnji: od vojne do vodosnabdevanja i e-nastave) veće je od bilo čega što smo učinili u poslednjih nekoliko godina”, ocenio je sultan na kraju prve zvanične posete vladara Omana Francuskoj još od 1989. godine.

Na stranu budući basnoslovni poslovi za francuske firme i najavljena ulaganja Omana na tlu druge najveće ekonomije EU, najnoviji plan Pariza i Maskata o „zajedničkom deminiranju” Ormuskog prolaza, u direktnoj je koliziji sa članom pet memoranduma o razumevanju (MoR), koji su 17. juna elektronski potpisali predsednik SAD Donald Tramp i predsednik Irana Masud Pezeškijan.

Prkose li tu Pariz i Maskat dogovoru SAD i Irana da je deminiranje Ormuskog prolaza zadatak Teherana u sledećih 30 dana? Odgovor deluje neizvesno. Francuski salto u Ormuski prolaz, možda se mogao naslutiti još u aprilu (u jeku oružanih sudara SAD i Irana u Persijskom zalivu), kada je u Parizu održan prvi strateški dijalog Francuske i Omana.

U to vreme, Francuska i Velika Britanija (nekadašnji kolonijalni upravnik Omana) uveliko su vrbovali brojne države u takozvanu koaliciju voljnih – spremnih da, kada se rat Amerike i Irana završi, krenu u deminiranje Ormuskog prolaza, sa inače prilično nejasnim međunarodnim legitimitetom. U svakom slučaju, „koalicija voljnih” danas broji četrdesetak država.

Istovremeno, prema nedavnoj proceni Arsenija Domingeza, šefa pomorske agencije UN, u centralnom pojasu Ormuskog zaliva postavljeno je oko 80 podvodnih mina, što vodećim globalnim brodskim prevoznicima predstavlja neprihvatljiv poslovni rizik.

Ovaj strateški moreuz obuhvata teritorijalne vode Omana i Irana. Izričit stav Teherana da samo Iran usmerava plovidbu Ormuskim prolazom i utanačeni deminerski zadaci u članu pet američko-iranskog MoR stoje u pozadini situacije da rastući broj brodova na putu ka Persijskom zalivu sada nastoji da plovi bliže obali Omana. Ali bezbedni koridor duž te obale je vrlo uzak i nadomak kopna, pa je mogućnost manevrisanja u slučaju bilo kakve vanredne situacije prilično ograničena. Na duže staze, plovidba pod takvim uslovima zahteva ekspertsku asistenciju.

Ko bi sve mogli biti partneri koje bi Pariz poveo u saradnju sa Omanom radi, kako Makron kaže, obezbeđivanja bezbedne plovidbe, još nije jasno. Zvanični Teheran smesta je oštro reagovao na „deminerski” dogovor Pariza i Maskata.

„Razminiravanje Ormuskog moreuza je isključivo u nadležnosti Irana i nećemo dozvoliti nijednoj zemlji nikakvu sličnu akciju. Tim povodom, toplo savetujemo Francuskoj da se uzdrži od provokacija”, poručio je Kazem Garibabadi, zamenik ministra inostranih poslova Irana.

Na šta su sada spremni Francuzi, „partneri”, i Oman sa jedne, i Iran sa druge, povodom teme „deminiranja” Ormuza i normalizacije plovidbe, tek će se videti. Istovremeno, nije jasno ni da li će se Vašingtonu dopasti ova francuska inicijativa.

U međuvremenu, SAD i Iran su trenutno u fazi mukotrpnih priprema za nastavak mirovnih pregovora, forsirali su juče ono što bi se moglo nazvati „mimohod u Dohi”. Prema najavi Bele kuće, Stiv Vitkof, specijalni izaslanik predsednika SAD, i Džared Kušner, zet Donalda Trampa, krenuli su u glavni grad Katara na neku formu razgovora sa Irancima. „Razgovor sa Irancima u Dohi može biti značajan, može da bude i „nula”, unapred je procenio predsednik SAD. Vitkof je inače juče objavio da je put Dohe krenula i tehnička delegacija za nuklearne razgovore. Iz Irana tim povodom stiže hladan tuš.

„Tehnička delegacija Irana krenula je u Dohu. Nema planova za susret sa Amerikancima ove sedmice u Dohi”, poručio je Esmail Bagei, portparol Ministarstva inostranih poslova Irana. Prema Teheranu, njihova delegacija putuje u Dohu, nakon objave predsednika Pezeškijana da će šest milijardi dolara zamrznutih sredstava Irana položenih u Kataru, biti usmereno nazad ka vlasniku. Postepeno vraćanje iranskih sredstava zamrznutih u inostranstvu, jedna je inače od ključnih stavki MoR. Iransko deminiranje Ormuskog prolaza takođe je među njima. Jednako kao i plan da Iran i Oman, a onda i zajedno sa priobalnim zemljama Zaliva utanače buduću administraciju tog moreuza, sve u skladu sa međunarodnim zakonima. Vreme pred nama će pokazati da li će tamo zaista biti mesta i posla za francuske ronioce i druge pomorske deminere.