Сви запослени, нико пријављен

Нови Пазар – Власник модне конфекције "Стиг" Тигрин Качар, већ неколико месеци има стално отворен оглас за пријем нових радника у своје предузеће. Безуспешно месецима нове раднике траже и друга приватна текстилна предузећа "Касаба", "Медаки", "Bross"... Изгледа да су кројачи, шивачи и остали текстилни радници у граду, деценијама познатом по текстилној, раније друштвеној, а сада приватној индустрији, дефицитарни. Међутим, на списку новопазарске филијале Националне службе запошљавања, налазе се управо имена око 1.500 текстилаца, од којих неки посао званично чекају годинама.

– Држава овоме мора да стане на крај. На једној страни ми настојимо да радимо по прописима, да сваког радника пријавимо и за њега платимо све доприносе, а на другој државни органи толеришу да званично незапослени радници код других послодаваца раде на црно – каже за "Политику" власник предузећа "Касаба" и прдседник Уније произвођача текстила и обуће Сафет Крлић.

Он каже да то штети и држави, јер такви радници из свог званичног статуса незапослених "вуку" одређене принадлежности, затим послодавци код којих такви радници на црно раде, не плаћају држави доприносе, а осим тога такви послодавци су нелојална конкуренција онима који раде легално. – Они у цену производа уграђују само чисту плату раднику, а ми, наравно, и све доприносе и дажбине – каже Крлић.

Отпора да буду "легализовани" има и код самих радника. Послодавац код кога раде на црно обично је спреман да исплати нешто већу плату, него онај који осим нето-плате плаћа и доприносе. Евентуални губитак посла код једног газде, ничим не угрожава статус таквог радника као незапосленог на евиденцији Службе запошљавања.

Ове проблеме Унија текстилних радника је успела да "дигне на виши ниво". Недавно је у Новом Пазару одржан састанак представника Националне службе запошљавања, надлежних инспекција чији је посао да "лове" рад на црно и приватних послодаваца. Из Службе запошљавања незапослени су упозорени да ће изгубити тај статус ако буду одбијали понуђене послове, инспектори су обавезни да активније траже и строже кажњавају послодавце код којих се за машином нађе радник кога нема у званичној евиденцији.

Резултат свега требало би да буде да послодавци нађу потребне раднике, а радници легалан посао. Ван ове приче остају стари незапослени текстилни радници, са преко 50 година, који су као технолошки вишак напустили још увек друштвене фабрике ТК "Рашку", Трикотажу "Рашка" и "Савремену конфекцију". Због година старости, тешко да могу да се прилагоде раду на савременим, често компјутеризованим машинама у приватним предузећима, а за учење изнова мало је касно. И приватни послодавци ће радије да улажу у обуку младих радника, који стасавају у овдашњој Кожарско-текстилној школи. Договор приватних послодаваца и ове школе да средњошколци практични део наставе имају у текстилним предузећима то потврђује.