Хоће ли Каталонија постати независна

Каталонија има седам и по милиона становника, а на највећем скупу икада одржаном у Барселони независну државу ове аутономне заједнице тражило је 600.000, милион и по, или можда чак два милиона људи. Процене се разликују у зависности од институције која је пребројавала учеснике манифестације, али чак и да се на улице слило „само” пола милиона људи (процена званичног Мадрида), то је у ово време опште апатије, импозантна, ако не и експлозивна енергија. Поготово зато што је маса запосела главни град Каталоније под слоганом да је овај аутономни регион „нова држава Европе”.

А да таква енергија никако не прија централној презадуженој влади у Мадриду, притешњеној условима ЕУ за смањење дефицита и суоченој са највишом стопом незапослености у Европи, доказује и чињеница да је у ударном националном ТВ дневнику јавног сервиса извештај о демонстрацијама у Барселони емитован тек у двадесетом минуту. Пре њега, док је Барселона одјекивала повицима за независну државу, на јавном сервису емитоване су вести о посети финског премијера Шпанији, обележавање годишњице терористичког напада на Њујорк и Вашингтон, бриселски мораторијум Португалији...

Економија ове североисточне провинције Иберског полуострва већа је од економије Португалије, и то је водећи економски регион у Шпанији, али је и најзадуженији. У њему живи 15 одсто становника Шпаније, а главни непосредни подстицај новом масовном изливу националног поноса јесте рачуница. По њој, много више пара од такса и пореза одлази у Мадрид него што се из шпанске престонице враћа у Барселону.

Као два разрока ока у глави, Мадрид и Барселона збрајају и одузимају прилив и одлив евра из сасвим друге перспективе. Каталонци, по прорачуну њима наклоњених економиста, у Мадрид шаљу 12 милијарди евра више него што им се враћа за одржавање школа, болница и осталих јавних служби. Многи тврде да је та сума и већа, али да је тешка за израчунавање због компликоване процедуре трансфера новца.

Да ли је празан буђелар допринео потпиривању „каталонизма”, како се иначе зове национализам најпросперитетније шпанске регије?  Барселона је прошлог месеца, у истом моменту када се од Мадрида захтева још много јаче стезање каиша, тражила помоћ од пет милијарди евра како би регионалне службе наставиле да функционишу.

Регионални председник Артур Мас већ је отворено изјавио да ће изостанак позитивног одговора из Мадрида отворити врата ка каталонској независности. Мас путује у Мадрид 20. септембра где ће се састати са конзервативним председником владе Марјаном Рахојем. Сва је прилика да ће Рахој, који се из све снаге труди да по цену социјалне експлозије одржи обећања дата Бриселу и Берлину, овога пута зарад (привременог) очувања територијалне целовитости земље морати да прекрши фискални пакт са Бриселом како би одржао пакт са Барселоном.

Већ пре два месеца, у јулу, анкета коју је наручила регионална влада први пут је показала да више од половине становништва заговара независност. Чак и они који су некад били за очување Каталоније у оквиру Шпаније, постали су поборници отцепљења.

Мадриду је јасно да ништа више не може да буде као до сада, после уторка увече, када је Каталонија претворила свој национални празник у масовни политички покрет за независност. Или, како је рекла једна демонстранткиња коју под пуним именом цитирају мадридски медији, „Каталонци више не слушају само зов срца, већ и свог празног џепа. А кад у браку један од супружника више не може да издржи, сасвим је свеједно да ли се он раставља из рачуна или недостатка љубави”.

У једном се бар слажу грађани Мадрида и Барселоне: јавни сервис дугује гледаоцима истиниту информацију. Они имају право да на њему виде догађај – без обзира на то да ли им се допада. А овај у Барселони је, при томе, историјски за будућност Шпаније и апсолутно је морао да буде на првом месту.

Зорана Шуваковић

-----------------------------------------------------------

Брисел: Независна Каталонија не може у ЕУ без процедуре

Из Брисела су до Шпаније стигли обазриви коментари поводом овог догађаја. Понавља се да би Каталонија, уколико би постала независна, морала да као нова држава прође исту процедуру за придруживање ЕУ као и остале земље. До сада се није десило, како истичу шпански медији, било да су из Барселоне било из Мадрида, да се распадне нека земља која је већ чланица ЕУ. С тим у вези помињу се новија прекрајања граница у Европи, па се наглашава да је од распаднутих земаља бивше Југославије једино Словенија данас пуноправна чланица ЕУ, док Хрватска треба то да постане следеће године. Такође се напомиње да самопрокламовано независно Косово није признало пет чланица ЕУ, међу којима је и Шпанија.