Србија без нападача

Фудбалска репрезентација Србије у квалификацијама за Светско првенство 2014. стартовала је ремијем са Шкотском (0:0) и убедљивом победом против Велса (6:1), па је после два кола лидер А групе. За само четири дана поново смо прошли пут од трња до звезда. После меча у Глазгову многи су осули дрвље и камење по селектору и играчима и причали да је одлазак у Бразил за Србе само сан. „Плоча” је потпуно окренута након убедљивог тријумфа над ослабљеним Велшанима у Новом Саду. Сада смо главни фаворити, блистави, величанствени, утерујемо страх ривалима у групи...

С обзиром да је наша фудбалска јавност, појачана бројним фудбалским стручњацима, у више наврата пута доказала своје знање и своју „реалност”, остаје да се надамо да су селектор Синиша Михајловић и његови сарадници, али и изабраници, чврсто – са обе ноге на земљи. Јер, ако није тако, ето нам опет чемера и јада и то већ у октобарским мечевима с Белгијанцима и Македонцима.

Није мала ствар у савременом фудбалу дати некоме пола туцета голова. Куриозитет дуела са „змајевима” је и да су свих седам погодака постигли различити играчи и то левом ногом. Рекло би се да је Михајловић пронашао чаробни штапић и преко ноћи пронашао лек за безидејност у нападу и неефикасност.

Међутим, и поред шест комада у мрежи голмана Мајхила, проблем с нападачима није решен. Селектор се знајући да, осим Дејана Лекића, не раполаже с класичним нападачима (које смо некада називали центарфоровима), определио за офанзивне играче средине терена. Велшане, којима је недостајало пет стандардних репрезентативаца, разбили смо хитрином и променом места везиста, уз честа и правовремена убацивања бекова.

Овакав тријумф, без дилеме, прија. Неко ће чак рећи да ни Барселона нема шпица, али нема потребе да се заваравамо, далеко смо ми од славних Каталонаца. Уосталом, убрзо ћемо против јачих ривала добити одговор колико је наша репрезентација заиста јака и какве су нам шансе за пут у Јужну Америку.

Проблем с недостатком нападача није створио Синиша Михајловић, а не може сам ни да га реши. Србија има стотине тренера с „профи” лиценцом, али и слабу тренерску организацију. Нема способних и спремних кадрова да засуку рукаве и стварају играче, па и нападаче. Због тога нам годинама „измичу” и пропадају вансеријски таленти. Између осталог, зато и не могу да се похвале богатим каријерама ни некадашњи голгетерски бисери у млађим категоријама, попут рецимо: Петра Пуаче, Павла Делибашића, Борка Веселиновића...

По многим параметрима наша Суперлига је на европском дну. Примера ради, у новој сезони је на 31. утакмици постигнуто 67 погодака, или скромних 2,16 по мечу. Од 296 фудбалера, који су до сада играли, у листу стрелаца се уписало њих 46 или 15,5 одсто. Суперлигашки тренери су дали какву-такву прилику тачно 80. нападача, од којих су головима узвратили само 20, дакле сваки четврти. Смедеревци за 360 минута нису успели да пронађу начин да савладају противничке чуваре мрежа, док су фудбалери Хајдука и ОФК Београда то учинили по једанпут, Радничког из Крагујевца, БСК-а и Спартака Златибора воде по два пута, а лидера Војводине три. Од ових клубова једино Куљани и Новосађани имају нападаче стрелце и то по једног поготка.

Чак 497 дана протекло је да нисмо видели хет-трик. На почетку седме сезоне дочекасмо два, па их је сада укупно у шампионатима Србије 17, уз рекорд Драгана Мрђе, који је четири пута матирао голмана Напретка Данила Пустињаковића 16. маја 2010.

У новом првенству предњаче млади репрезентативци. Тренутно су на челу голгетерске колоне Немања Којић из Рада с четири гола, Звездин новајлија Огњен Мудрински и капитен Јагодине Милош Стојановић с три (Владимир Радивојевић из Јавора је играч средине терена). Дакле, Синиша Михајловић нема велики избор, тако да је принуђен да настави да се довија на разноразне начине – како зна и уме, јер на базу готово да и не може да рачуна.

----------------------------------------------

Једанаесторица отписаних

Национални тим од осамостаљења државе кубури с недостатком правих нападача. Мимо оних с Михајловићевог списка, ранији селектори давали су шансу 11. још увек активних шпицева. То су: Никола Жигић (57 утакмица, 20 голова), Данко Лазовић (43, 11), Марко Пантелић (43, 10), Данијел Љубоја (19, 1), Драган Мрђа (12, 2), Ранко Деспотовић (4, 0), Стефан Шћеповић (4, 0), Јован Дамјановић (3, 0), Андрија Калуђеровић (3, 0), Брана Илић (1, 0) и Александар Јевтић (1, 0).