Уторак, 07.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

ЕУ заостаје за САД

ЕУ заостаје за САД

Специјално за "Политику"
Праг, марта  – Европска унија заостаје у погледу економске развијености иза Сједињених Држава 21 годину. Другим речима, Американци су њен ниво из 2005. превазишли још давне 1985.   Најгоре ЕУ стоји у погледу издатака за науку и у запослености – ту заостаје 28 година. То су најмаркантнији закључци најновије студије Јурочејмберса (нека врста европске коморе, која удружује индустријска и друга предузећа из целе Уније) коју преноси и коментарише чешка штампа.

Ниво запослености у ЕУ из претпрошле године су САД имале још 1978. Толико се заостаје и са висином инвестиција у развој и нове технологије. То се види и у томе што Американци много више од Европљана користе Интернет, што са своје стране делује на продубљавање технолошког јаза. Европска продуктивност рада по запосленом је на нивоу америчке из 1989.

Поређења су од 2003. још више на штету ЕУ. Делом је то и због  пријема нових чланица које су по развијености осетно испод просека "старе Европе". Те нове чланице, међутим, бележе брзи раст, изразито изнад просека Уније, чиме се унутрашње разлике у ЕУ између старих и нових чланица брже смањују него што се очекивало. Али, чињеница је да је последњих година америчка економика осетно брже расла од западнoевропске. Лане је привреда САД остварило стопу раста од 3,3 процента, а ЕУ од 2,9 одсто, што је најбрже од почетка ове деценије.

Америчка економија је сада у фази успоравања раста, а европска у фази убрзања. Ако би наредних година европска привреда имала стопу раста од три, а америчка од два процента, сустигла би је тек негде око 2045. Да, ипак, две највеће економије света нису толико далеко, указује хипотеза да би Европа са стопом раста од осам посто стигла Америку већ за три године. Једино што је толика стопа, коју, иначе, успевају да забележе неке нове чланице ЕУ, реално недостижна за западну Европу.
Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.