Узалудан протест крагујевачких „пролетера“

Крагујевац – После двонедељне паузе, бивши радници „Заставе“, који су почетком 2011. проглашени технолошким вишком, јуче су поново протестовали испред Скупштине града. Будући да им је Национална служба за запошљавање у међувремену уплатила целокупно јулско следовање у износу од 19.000 динара, они су се овога пута обратили градоначелнику Крагујевца Верољубу Стевановићу, и то са захтевом да се запосле у „Фијатовој“ фабрици или у некој од кооперантских фирми.

У разговору са првим човеком града, они су се позвали на договор локалне самоуправе и синдиката који су 2008. године потписали Протокол о запошљавању, а у коме је јасно назначено да нико од радника фабрике аутомобила неће остати без посла.

– Лаж је да смо добровољно пристали на споразумни раскид уговора. Били смо принуђени то да урадимо, јер нам је речено да ћемо уколико не потпишемо остати и без посла и без отпремнина – каже машински инжењер Владимир Ивошев, подсећајући да су у договорима око збрињавања отпуштених радника, јануара прошле године, учествовали представници града, синдиката и тадашњег Министарства економије и регионалног развоја.

Иако је прошле године „Заставу“ морало да напусти око 900 запослених, на јучерашњем протесту окупило се свега стотинак радника. Они су се разишли, пошто је из Београда стигла информација да Влада Србије није у могућности да испуни њихове захтеве.

У телефонском разговору са Стевановићем, државни секретар у Министарству финансија и привреде Александар Љубић је поручио да су радници крагујевачке фабрике аутомобила социјално збринути и да држава више ништа не може да учини за њих. Он је подсетио да је Влада Србије обезбедила отпремнине од 300 евра по години стажа, месечне надокнаде током двогодишњег боравка на „бироу рада“, као и плаћену преквалификацију за нека од тражених занимања.

Током 2011. радници „Заставе“ су примали по 22.000 динара месечно, а од почетка ове године, на основу споразума са синдикатом, следовања су им мања за 3.000 динара. Проблем је, међутим, настао оног тренутка када су уплате почеле да касне, односно када су схватили да у „Фијатовој“ фабрици и у кооперантским предузећима за њих нема места.

– Тешко је издржавати породицу са овом нередовном цркавицом. Имамо децу и зато нам је посао преко потребан. „Фијат“ сада, углавном, запошљава раднике из Пољске и Италије, јер је тамо опала производња и неке фабрике су затворене. Држава би морала на то да реагује, јер се добро зна колико је људи у Србији и Крагујевцу без посла – наводи Милинко Петровић, бивши лакирер у фабрици аутомобила.

С обзиром на став државе и кризу у аутомобилској индустрији, која није мимоишла ни Италијане, отпуштеним радницима „Заставе“ није преостало много избора. Тим пре што су у градској администрацији и овдашњим комуналним и јавним предузећима сва места одавно заузета.