Не боли немаштина, већ неправда

Регионалне разлике у Србији се не смањују. Да невоља буде већа – оне се продубљују. Јаз између релативно развијених и све сиромашнијих региона узрочник је драматичних последица – велика пространства остају без људи, градови све скупље плаћају најезду придошлица, а све то може да угрози и опстанак државе. Јер по неравномерности развоја у односу један према десет, Србија је на првом месту у Европи. Због тога су Уједињени региони Србије инсистирали да влада има Министарство за регионални развој и локалну самоуправу које ће се бавити решавањем ових проблема, истиче на почетку разговора за наш лист Верица Калановић, која руководи овим ресором.

– Равномеран регионални развој и стварање бар приближних услова за живот, један је од приоритетних задатака ове владе – наглашава наша саговорница. – Уважен је наш став да горуће економске, социјалне и демографске последице драматичних разлика у развијености региона не може да реши неки сектор или служба, већ посебно министарство плански, дугорочно и не изоловано, већ у сарадњи са другим министарствима.

Министарство за регионални развој ће усмеравати рад на овим пословима, водећи рачуна о специфичности и потребама појединих региона и о сваком уложеном динару.

Подсећамо да је својевремено изјавила: „Пропуштене су многе прилике да се смање неподношљиве разлике у развијености.” У претходној влади била је министар за Национални инвестициони план (НИП), од кога се очекивало да подстакне развој сиромашних.

– Иако се може рећи да је НИП половично испунио очекивања, нема града у Србији у коме није нешто изграђено из средстава која су добијена 2006. године од продаје ,,Мобтела’’ и Војвођанске банке, а од којих је формиран НИП као посебан програм – подсећа Калановићка.

– Градили су се локални и регионални путеви, индустријске зоне, пословни инкубатори, мостови, спортски објекти, обданишта, пружни прелази… Улагано је и у обнову школа и 167 домова здравља. На пример, у опремање индустријске зоне Међурово у Нишу уложено је милион евра, и данас у халама ,,Дајтека” и „Јуре” које су направљене у тој зони ради 2.500 људи.

Калановићка тврди да нико није закинут, па ни Војводина.

– Такве приче су без икаквих основа. Министар за НИП постала сам 2008. године. Од 18,7 милијарди динара потрошених у тој години, више од девет милијарди динара је био буџет за инфраструктурне пројекте НИП-а у Војводини. Никада нисмо добили извештај како је тај новац потрошен, а били су на то обавезани. Неки неодговорни људи су тврдили да је Војводина била ускраћена за средства из НИП-а. Да су се распитали код својих тадашњих државних секретара у министарству чули би да новац који је Војводина добила није мањи од пара које су уложене у централну Србију.

Житељи јужне и источне Србије сигурно би питали – чему да се надају у владајућој беспарици? Да ли ће их богати заборавити и буџети њихових општина остати без лане одобрених 80 одсто од пореза на плате?

– Више пута је речено да ова влада неће лечити беспарицу узимајући од сиромашних – указује Калановићка. – Мањак у буџету ће се попуњавати смањивањем државних трошкова, високих службеничких плата, укидањем непотребних агенција… Изменом закона о финансирању локалних самоуправа државна каса неће остати без 40 милијарди динара, него ће општине добити новац да школе имају грејање. Лепо је што основци у Београду имају бесплатне уџбенике и своје ормариће, али њихови вршњаци у Жабарима уче у неомалтерисаној школи. Ако сви грађани имају једнаке обавезе према држави, треба да имају и једнака прва и приближно једнаке услове живота. Људи се не жале што је мало, него што није праведно.

Београду, Новом Саду, Нишу и другим градовима, убеђена је, сигурно неће бити боље ако се свим житељима Србије не омогући да остану у свом завичају.

– Зато мора да се улаже у развој инфраструктуре у целој Србији – каже Калановићка. – То је услов да се привуку инвеститори и омогући конкурентна производња и у Ужицу, у које се сада враћа само три одсто младих људи са факултетском дипломом. За ово министарство је приоритет да се аутопут Крагујевац–Баточина коначно заврши у 2013. години. У мандату ове владе мора да се изгради и највећи део регионалног аутопута Појате–Прељина, којим ће се са коридорима 10 и 11 повезати Крушевац, Краљево, Чачак и неколико мањих општина и места у којима живи 500.000 људи. Али и пут Сјеница–Аљиновичи јер пролази кроз један од најнеразвијенијих делова Србије са најлошијом путном инфраструктуром.

Брига овог министарства су и припреме за изградњу регионалног аутопута који ће повезати Нови Сад са Шапцем и Лозницом, до границе са Републиком Српском, и Ваљево са аутопутем на Коридору 11, као и изградња регионалног пута који ће повезати Параћин са Бором и Зајечаром. Са надлежнима у Покрајини разговараће се и о изградњи регионалних путева кроз Војводину.

– Ако ме питате да ли ће се у осиромашеним деловима Србије живети боље, мој одговор је да jе ова влада одлучна и способна да учини да у њеном мандату буде боље – поручује министарка Верица Калановић.