Има ли пиромана у Србији

Током лета на измаку објављиване су информације о откривању пиромана који су потпаљивали шумске пожаре у државама југа Европе. Посебно занимљива је била вест из Хрватске да је пилот „канадера” у околини Задра, пред само избацивање „водене бомбе”, иза ватрогасаца који су гасили ободе пожара приметио човека који иде за њима и потпаљује ватру. Има ли пиромана у Србији и да ли је можда неко од њих одговоран за недавне велике шумске пожаре?

– У ближој прошлости нисмо имали класичне пиромане, којима изазивање пожара представља задовољство којем се не могу одупрети. Један случај који би се донекле могао подвести под такво понашање забележен је на подручју Шапца, где је један малолетник подметао пожаре. Са друге стране, на полиграфу у нашем центру у Крагујевцу открили смо осумњиченог за изазивање великог прошлогодишњег шумског пожара у месту Ушће код Краљева што је, како је рекао, урадио да би спалио борове за које је био уверен да му „вуку” воду – кажу у Групи за криминалистичку психологију Националног криминалистичко-техничког центра МУП-а Србије, чији припадници раде и на „детектору лажи”.

Прави пиромани своју фрустрацију „решавају” подметањем пожара, назнаке таквог понашања могу се уочити још у детињству. Углавном реч је о људима ниже интелигенције са социјалне маргине, а та појава повезана је и са беспосличарењем.

– Иако скоро нисмо имали посла са класичним пироманима, паљевине су, као манир освете или наношења штете комшији, дубоко укорењене међу овдашњим становништвом, посебно сеоским, па се такве ствари дешавају скоро свакодневно. Искуство говори да се иза подметања пожара углавном крије интерес, на пример да се спаљивањем шуме добије грађевинска дозвола на том земљишту – објашњавају психолози МУП-а Србије.    

Утврђивањем узрока шумских пожара бави се криминалистичка полиција. Незванично, у току је утврђивање околности избијања недавних пожара у околини Прокупља али за сада не постоји сумња да је неки од великих шумских пожара „дело” пиромана. Може ли се, имајући у виду површину шумских пожара и пустош која остаје иза њих, утврдити њихов узрок?

Милош Вукадиновић, вештак за утврђивање пожара, објашњава да се приликом утврђивања узрока сваке ватрене стихије прво, на основу материјалних трагова, тражи место настанка, а затим и центар пожара.

– Када се утврди место настанка пожара, онда се методом елиминације могућих узрока утврђује шта би могао бити највероватнији узрок. Приликом утврђивања узрока шумских пожара, који могу да захвате површину од више стотине хектара, морале би се узети у обзир изјаве сведока – одакле је кренуо пожар, где су мештани приметили први дим. Криминалистичка полиција, због прикупљања ових обавештења, морала би бити носилац тог посла, а на нама је да им максимално помогнемо – објашњава Вукадиновић.