Павиљон Вељковић остаће центар за културу

Павиљон Вељковић, познатији као Центар за културну деконтаминацију, недавно је враћен старим власницима и остаће центар за културу, каже Катарина Вељковић, власница. Центар за културну деконтаминацију који објекат у Бирчаниновој 21 користи од 1995. године има рок од три године да се исели, а Катарина истиче да неће никога угрожавати и да није искључено да ће наставити сарадњу са Центром.

– Још је рано да планирамо и најављујемо шта ћемо да урадимо са Павиљоном Вељковић. Сигурно је да ће бити отворен за културу и уметност, због чега је био и подигнут. Лакнуло нам је када смо пре 17 година сазнали да ће се у павиљон уселити Центар за културну деконтаминацију јер смо годинама страховали да не буде уступљен у комерцијалне сврхе – наглашава Вељковићева.

Мусео Вељковић, како су га некада звали, подигнут је пре Другог светског рата у башти Вељковића у којој се и данас налази поред породичне куће. У павиљону је била изложена колекција слика Војислава Вељковића, брата Катарининог деде. После Војиславове смрти 1931. године, на захтев његовог брата, архитекта Војислав Ђокић је пројектовао павиљон за око 200 слика, цртежа и 21 одливак Микеланђелових скулптура. 

– Колекција је тада пренета из Крунске улице, где је Воја живео и где је била Врачарска задруга, једна од првих српских банака коју је основао мој прадеда Стојан. Воја није имао деце нити је био ожењен, тако да је колекцију оставио мом деди. Слике је сакупљао у Паризу где је студирао права. Волео је уметност, посебно сликарство, а када се вратио из Француске колекцију је уз помоћ Паје Јовановића и Бете Вукановић допунио – објашњава наследница.

Зграда им је, додаје Катарина, одузета 1947. године, а слике су скинуте са зидова. У павиљон су се потом уселили Моша Пијаде и Сретен Стојановић.

– Моји родитељи тада нису имали приступ, а као атеље коришћен је док су у њему били Пијаде и Стојановић. Простор је потом претворен у складиште ципела и коже. У њему су се одржавале журке, био је извесно време и напуштен. Слике су нестајале, само неколико их је сачувано – истиче Катарина.

Породична кућа подигнута 1883. године, павиљон и помоћна зграда под заштитом су државе као споменик културе. Павиљон од око 220 квадрата је први објекат у том статусу који је у процесу реституције враћен старим власницима. 

– За све објекте који се враћају у натури важно је то што ће они обезбедити дугорочне приходе у буџетима локалних самоуправа. Јер преласком у руке приватних власника локални буџети ће убирати порез на имовину – сматра Миле Антић из Мреже за реституцију.

До сада је Агенцији за реституцију стигло око 7.400 захтева за повраћај имовине, а Вељковићи су осим павиљона били већински власници Старог млина у Булевару војводе Мишића, данашњег БИП-а, и хотела „Српски краљ” који се налазио на месту ресторана „Парк”. Потражују и зграду Турске амбасаде.

Д. М.

------------------------------------

Вељковићи као задужбинари

Породица Вељковић отвориће врата куће у Бирчаниновој 21 у петак, 21. септембра. Ту ће бити приказана изложба о задужбинарству. Оно је тема овогодишњих „Дана европске баштине”, а публика ће моћи да види пројекат куће у Крунској улици 9 из 1926. године. Та кућа је била задужбина за школовање деце из села Лешјане коју је основала Даринка Лешјанин, сестра деде Катарине Вељковић, ауторке изложбе. И фотографије Друштва за улепшавање Врачара из тридесетих година 20. века биће представљене јавности.