Бугарска мафијашка веза

Одрубљена људска глава, нађена пре неколико дана недалеко од бугарског места Сливница, по свему судећи не припада несталом хрватском криминалцу Ивану Можеу. Тако се наставља мистерија око отетог Хрвата, осумњиченог да је припадао мешовитој хрватско-српској гангстерској организацији којој се на терет ставља серија нерасветљених ликвидација у Софији и другим бугарским градовима. Бугарска полиција нашла је уз пругу, двадесетак километара од места где је у Сливници последњи пут виђен Иван Може, одрубљену људску главу. Контроверзног Хрвата је 24. фебруара, са двојицом помагача, отео Јосиф Јосифов (36), члан банде Асена Петрова Чакија за чије је убиство био оптужен управо Може, али је због помањкања доказа ослобођен. Петров и полицајац Кирил Живков убијени су у лето 2004. године.

Јосиф Јосифов, који је ухапшен убрзо након што је Може нестао, признао је да је критичне ноћи претукао Хрвата, али не и да га је убио. Можеов бугарски бранилац Николај Беров саопштио је медијима да му је у полицији, додуше незванично, потврђено да пронађени део тела не припада његовом клијенту, додавши да је ипак готово сигуран да је Може мртав, будући да већ данима од њега нема ни трага ни гласа.

Иначе, 28-годишњи цртач стрипова из Загреба Иван Може ухапшен је 2004. године на бугарско-српској граници, после чега је бугарска полиција објавила потерницу за дванаесточланом бандом углавном хрватских држављана, осумњичивши је за низ мафијашких ликвидација. На списку се нашло име Ивана Можеа, али и Роберта Матанића, означеног као вођа екипе. Матанић се тренутно налази на издржавању затворске казне у казнено-поправном заводу Сремска Митровица, јер је осуђен на две и по године затвора због шверца оружја. Када одслужи ову казну биће изручен бугарском правосуђу, пред којим би требало да одговара најмање за једно убиство.

Матанић је ухапшен у Неготину у пролеће 2005. године, пошто је из Бугарске у Србију, са једним својим компањоном, ушао аутомобилом пуним оружја. У то време интензивно је почело да се говори о блиској повезаности и испреплетеним интересима српско-хрватско-бугарских криминалних табора. Основу те везе чинило је оно што се неформално зове "балкански пут кокаина". Такође, оправдано се поставило питање како то да се баш на територији Србије налазила "зверка" попут Роберта Матанића, кога су у тим тренуцима тражиле полиције, али и мафијаши више европских земаља.

Још је бивши министар унутрашњих послова Душан Михајловић изјавио да су бугарски мафијаши наследили неке послове такозваног земунског клана и да контролишу продају и шверц кокаина у Србији, не откривајући додуше њихова имена. Ипак, у јавност је из бугарских обавештајних кругова процурело да је главни човек "земунаца" у Бугарској био Милчо Бонев, познатији као Бај Миле.

Бонев је убијен у ресторану у центру Софије, наводно по налогу једног од тада најтраженијих српских криминалаца. Ликвидацију Бонева и његових телохранитеља, опет наводно, извели су управо чланови Матанићеве гангстерске групе којој је, судећи по тврдњама бугарских безбедносних служби, припадао и нестали Иван Може.

-------------------------------------------------------------------------

Мистериозно писмо из затвора

У редакцију "Политике" јуче је стигло писмо Роберта Матанића, хрватског држављанина који у сремскомитровичком затвору издржава казну пошто је у Неготину ухапшен са већом количином оружја. У том писму, штампаном на ласерском штампачу, без печата, послатом из београдске поште, Матанић признаје кривично дело за које је осуђен у Србији, али негира да је умешан у злочине у суседној Бугарској и апелује на наше власти да не допусте његово изручење софијском правосуђу.

У овом неуобичајеном писму између осталог се наводи:

"Мој пријатељ Иван Може, који је био ухапшен у Бугарској и коме се исто ставило на терет убиство, ослобођен је оптужби јер је доказано да је доказ намештен и да се Хрватима жели наместити низ убистава у Бугарској ..."

Даље, Матанић пише да стрепи да ће, у случају да буде изручен Бугарској, бити убијен и каже да жели да исприча "целу" истину баш "српским новинарима", уз предлог на коју и-мејл адресу треба да се јавимо уколико желимо да га посетимо у затвору.