Електронска музика уместо рокенрола

Одговор на питање ко су „електронски краљеви кеша” недавно је понудио угледни амерички магазин „Форбс”. Реч је о најплаћенијим ди-џејевима данашњице. „Форбс” се први пут одлучио да направи листу најтраженијих ди-џејева, који су инкасирали милионске износе у протеклих 12 месеци, уз образложење да је електронска музика данас оно што је некада био рокенрол. О релевантности листе, најбоље сведочи податак да је 10 најплаћенијих ди-џејева за годину дана зарадило невероватних 125 милиона долара.

Најплаћенији ди-џеј је Холанђанин Тијесто (43), који је за годину дана инкасирао чак 22 милиона долара. Он по сету заради 250.000 долара, а био је први ди-џеј који је наступио на отварању олимпијских игара у Атини.

„Трон” краља електронске музике измакао је калифорнијском дабстеп продуценту Скрилексу, који је зарадио 15 милиона долара. Зашто је овај Греми лауреат толико тражен уверила се и домаћа публика синоћ на Калемегдану.

На трећем месту је шведски трио „Свидиш хаус мафија”, са зарађених 14 милиона долара, најпознатији међу широким народним масама Дејвид Гета је четврти, а следе га Стив Аоки, Дедмаус, Поли Ди, Каскејд, Афроџек и Авићи.

Коментаришући „Форбсову” листу, Марко Милићевић, алијас Грамофонџије, сматра да је електронска музика одавно постала мејнстрим. Јер позната имена ове музике су, истиче, почела да раде за поп звезде, па су и сами постали поп звезде.

– Данас има доста сарадњи ди-џејева и група, певача или певачица. Више то нису ремикси, то су праве, чак и невероватне сарадње, ако говоримо о стилу. То се уклапа у данашње потрошачко друштво и ако се укаже прилика да се заради десет пута више него иначе, само од ауторских права или емитовања, већина ди-џејева ће пристати. Али, то не вреди осуђивати, јер та појава није само актуелна у сфери музике. То не значи да се међу оним што праве продуценти електронске музике за мејнстрим не може чути и нешто добро – каже Милићевић, а милионске зараде ди-џејева објашњава тиме да је, осим музике допадљиве широким масама, ту посреди и улагање у маркетинг:

– За нека од тих имена сам чуо приче о енормним сумама које улажу у маркетинг. Издавачке куће имају „дилове” са радио и ТВ станицама и могућност да пласирају шта год је потребно. Што више појављивања у медијима и рекламе, то цене ангажмана скачу. Осим тога, много се улаже и у наступе тих извођача. Визуелни ефекат је много добио на значају (сценографија, расвета и перформанс) како би се све учинило занимљивијим. Данас људи углавном ни не слушају музику, већ прате шоу.

Зоран Ергић, познатији као ди-џеј Кизами, сматра да је електронска музика тамо где је био рокенрол седамдесетих и осамдесетих, а иза многих ди-џејева, који стварају популарне синглове, стоји машинерија:

– Познато је да управо ти ди-џејеви са „Форбсове” листе имају тим од двадесетак људи који брину о маркетингу, наступима, сетовима, новим сингловима, сарадњама...

И док се у иностранству може говорити о енормној заради, у Србији се, признаје Милићевић, тешко може живети од диџејинга.

– У Србији тешко живите и ако сте лекар. Мали број ди-џејева ради искључиво тај посао, јер овде то, нажалост, није занимање, више је хоби. Раније сам имао утисак да се помало гледа „са висине” на то, у смислу да је чак понижавајуће бити ди-џеј. Сада се то променило и мислим да ће српски ди-џеј све више бити поштован. Али, треба радити на томе да се широј публици приближи колико је то захтеван посао, а у томе велику улогу имају и медији у земљи.

Ј. Копривица

-----------------------------------------------------------

Најбољи провод у Београду

Зоран Ергић подсећа да денс фестивали и слични догађаји данас алармирају хиљаде и хиљаде људи. А каква је ситуација у Србији?

– Није Београд без разлога увек на врху листе градова по најбољем проводу у Европи, чак и у свету. У Србији се отвара све више клубова и расте популарност електронске музике. За добре ди-џејеве увек има места и посла – самоуверен је ди-џеј Кизами.