Elektronska muzika umesto rokenrola

Odgovor na pitanje ko su „elektronski kraljevi keša” nedavno je ponudio ugledni američki magazin „Forbs”. Reč je o najplaćenijim di-džejevima današnjice. „Forbs” se prvi put odlučio da napravi listu najtraženijih di-džejeva, koji su inkasirali milionske iznose u proteklih 12 meseci, uz obrazloženje da je elektronska muzika danas ono što je nekada bio rokenrol. O relevantnosti liste, najbolje svedoči podatak da je 10 najplaćenijih di-džejeva za godinu dana zaradilo neverovatnih 125 miliona dolara.

Najplaćeniji di-džej je Holanđanin Tijesto (43), koji je za godinu dana inkasirao čak 22 miliona dolara. On po setu zaradi 250.000 dolara, a bio je prvi di-džej koji je nastupio na otvaranju olimpijskih igara u Atini.

„Tron” kralja elektronske muzike izmakao je kalifornijskom dabstep producentu Skrileksu, koji je zaradio 15 miliona dolara. Zašto je ovaj Gremi laureat toliko tražen uverila se i domaća publika sinoć na Kalemegdanu.

Na trećem mestu je švedski trio „Svidiš haus mafija”, sa zarađenih 14 miliona dolara, najpoznatiji među širokim narodnim masama Dejvid Geta je četvrti, a slede ga Stiv Aoki, Dedmaus, Poli Di, Kaskejd, Afrodžek i Avići.

Komentarišući „Forbsovu” listu, Marko Milićević, alijas Gramofondžije, smatra da je elektronska muzika odavno postala mejnstrim. Jer poznata imena ove muzike su, ističe, počela da rade za pop zvezde, pa su i sami postali pop zvezde.

– Danas ima dosta saradnji di-džejeva i grupa, pevača ili pevačica. Više to nisu remiksi, to su prave, čak i neverovatne saradnje, ako govorimo o stilu. To se uklapa u današnje potrošačko društvo i ako se ukaže prilika da se zaradi deset puta više nego inače, samo od autorskih prava ili emitovanja, većina di-džejeva će pristati. Ali, to ne vredi osuđivati, jer ta pojava nije samo aktuelna u sferi muzike. To ne znači da se među onim što prave producenti elektronske muzike za mejnstrim ne može čuti i nešto dobro – kaže Milićević, a milionske zarade di-džejeva objašnjava time da je, osim muzike dopadljive širokim masama, tu posredi i ulaganje u marketing:

– Za neka od tih imena sam čuo priče o enormnim sumama koje ulažu u marketing. Izdavačke kuće imaju „dilove” sa radio i TV stanicama i mogućnost da plasiraju šta god je potrebno. Što više pojavljivanja u medijima i reklame, to cene angažmana skaču. Osim toga, mnogo se ulaže i u nastupe tih izvođača. Vizuelni efekat je mnogo dobio na značaju (scenografija, rasveta i performans) kako bi se sve učinilo zanimljivijim. Danas ljudi uglavnom ni ne slušaju muziku, već prate šou.

Zoran Ergić, poznatiji kao di-džej Kizami, smatra da je elektronska muzika tamo gde je bio rokenrol sedamdesetih i osamdesetih, a iza mnogih di-džejeva, koji stvaraju popularne singlove, stoji mašinerija:

– Poznato je da upravo ti di-džejevi sa „Forbsove” liste imaju tim od dvadesetak ljudi koji brinu o marketingu, nastupima, setovima, novim singlovima, saradnjama...

I dok se u inostranstvu može govoriti o enormnoj zaradi, u Srbiji se, priznaje Milićević, teško može živeti od didžejinga.

– U Srbiji teško živite i ako ste lekar. Mali broj di-džejeva radi isključivo taj posao, jer ovde to, nažalost, nije zanimanje, više je hobi. Ranije sam imao utisak da se pomalo gleda „sa visine” na to, u smislu da je čak ponižavajuće biti di-džej. Sada se to promenilo i mislim da će srpski di-džej sve više biti poštovan. Ali, treba raditi na tome da se široj publici približi koliko je to zahtevan posao, a u tome veliku ulogu imaju i mediji u zemlji.

J. Koprivica

-----------------------------------------------------------

Najbolji provod u Beogradu

Zoran Ergić podseća da dens festivali i slični događaji danas alarmiraju hiljade i hiljade ljudi. A kakva je situacija u Srbiji?

– Nije Beograd bez razloga uvek na vrhu liste gradova po najboljem provodu u Evropi, čak i u svetu. U Srbiji se otvara sve više klubova i raste popularnost elektronske muzike. Za dobre di-džejeve uvek ima mesta i posla – samouveren je di-džej Kizami.