Лица и наличја трговине

Троипочасовна музичка представа„Живот и времена, епизода број 1”је поп-опера која је поставила амбициозан циљ да детаљно исприча живот једне особе, чланице групе Nature Theatre of Oklahoma (идеја и режија Павол Лиска и Кели Купер). У овој првој епизоди циклуса на менију је било доба од њеног рођења до осме године живота (циклус, иначе, има још три епизоде, у укупном трајању од шеснаест сати!). Један од ретких квалитета ове представе су извођачи, шест глумаца/певача и четири музичара, њихова енергија, преданост, шарм и фасцинантна вокална и физичка спремност која држи ток игре под чврстом контролом. Нажалост, њихови велики напори су бачени у ветар.

Да пођемо од текста. У програмима и најавама за представу са поносом се наводи да је текст настао на основу записа шеснаесточасовног телефонског разговора у којем је испричан читав један живот. Ова вербатим текстуална основа је врло танка, доноси пуко, банално набрајање разноразних догађаја, бујицу недуховитих анегдота, бесмислене поплаве речи које изражавају сећања о одрастању, без икаквог синтетичког мишљења, дубине, универзалнијих закључака. Та безобзирна експлозија безначајних речи заиста не даје много простора за иоле вредну представу. Дакле, чињеница да је овакав текст представе настао из шеснаестосатног телефонског разговора није нешто чиме се треба хвалити, напротив, треба озбиљно посумњати у присуство здраве памети особе која то истиче као врлину и велики изум.

Даље, специфичнији сценски језик представе не постоји, све је подређено песми и једноличном плесу извођача, без икаквих финијих театарских зачина. Њихова игра јесте обележена гротеском и аутоиронијом које подразумевају ауторефлексију, но, то су само спољне карактеристике које суштински, због плиткости садржаја, немају битнији смисао. Не би било много разлике у значењу да нема те дистанцираности у игри, да је глума реалистичка, зато што је представа идејно шупља. Театралност која иначе подразумева проблематизацију и преиспитивање овде је узалудна јер заиста нема шта да се преиспита. Једини смисао те пластичности игре је комички – у тој извештачености има више потенцијала за забављање публике, оне која може да се забави уз ову врсту позоришта.

Са друге стране, представа„Велика и невероватна историја трговине”,аутора и редитеља Жоела Помера настала је на основу изузетно квалитетног, вишеслојног драмског текста који обезбеђује чврсто полазиште стварања једног значајног уметничког дела. Под лупом су питања продаје и трговине, радња се приказује фрагментарно, паралелно, у сликама, у два времена, крајем шездесетих и двехиљадите године. У оба случаја су ликови продавци једног тима, а њихови односи се стављају на пробу, кроз тестирање међусобне лојалности, поверења и подршке. Радња има битне метафоричке димензије у погледу тога што представља и општију рефлексију савременог потрошачког друштва где је хуманост прождрана захтевима тржишта, а сваки траг поштења избрисан у трци чији је једини циљ продаја, камен темељац капитализма.

Представа је глумачки и редитељски прецизна, компактна, потпуно заокружена, врло сведених, дискретних средстава експресије, особене визуалне елеганције и суптилно пригушеног осветљења које ствара сугестивну атмосферу симболичне тајанствености (дизајн светла Ерик Соје и Рено Фуке). Игра глумаца Ерика Фортера, Лидовика Молијера, Ерве Блана, Жан-Клод Перена и Патрика Беба, психолошки је врло узбудљива, одлично избалансирана. Они кохерентно представљају сурову дехуманизацију света трговине, одлучну, хладну, механизовану упорност продаваца, метафоричних фигура, сподоба које заступају интересе сурове материјалности. Овој застрашујуће тврдој, неумољивој одлучности егзекутора капитализма, у представи снажно контрастирају две сцене у којима су појачани изливи емоционалности актера, оправдано театрализовани, у окружењу одсуства сваке осећајности. У тим тоновима пренаглашене и продорне емоционалности, представа се и завршава, нежно и оптимистички јер појава солидарности и утехе наслућује могућност успостављања једног хуманијег света.

У представи је фино подвучена аналогија између професије продавца и глумца. Продаја се указује као облик перформанса, театра, продавци су извођачи, манипулатори у чијим рукама истина постаје врло релативан појам. Глумци у представи све време говоре у микрофоне (бубице) који механизују и театрализују њихове гласове, што се може схватити у том контексту, наглашавања перформативности трговине, па и шире, извођења у друштвеним односима. Како је читав свет постао лажан, један од задатака савременог театра је да проба да раскринка ту лажност. То је случај са овом представом која сјајно исцртава лица и наличја трговине, спектакла деградације људскости.