Lica i naličja trgovine

Troipočasovna muzička predstava„Život i vremena, epizoda broj 1”je pop-opera koja je postavila ambiciozan cilj da detaljno ispriča život jedne osobe, članice grupe Nature Theatre of Oklahoma (ideja i režija Pavol Liska i Keli Kuper). U ovoj prvoj epizodi ciklusa na meniju je bilo doba od njenog rođenja do osme godine života (ciklus, inače, ima još tri epizode, u ukupnom trajanju od šesnaest sati!). Jedan od retkih kvaliteta ove predstave su izvođači, šest glumaca/pevača i četiri muzičara, njihova energija, predanost, šarm i fascinantna vokalna i fizička spremnost koja drži tok igre pod čvrstom kontrolom. Nažalost, njihovi veliki napori su bačeni u vetar.

Da pođemo od teksta. U programima i najavama za predstavu sa ponosom se navodi da je tekst nastao na osnovu zapisa šesnaestočasovnog telefonskog razgovora u kojem je ispričan čitav jedan život. Ova verbatim tekstualna osnova je vrlo tanka, donosi puko, banalno nabrajanje raznoraznih događaja, bujicu neduhovitih anegdota, besmislene poplave reči koje izražavaju sećanja o odrastanju, bez ikakvog sintetičkog mišljenja, dubine, univerzalnijih zaključaka. Ta bezobzirna eksplozija beznačajnih reči zaista ne daje mnogo prostora za iole vrednu predstavu. Dakle, činjenica da je ovakav tekst predstave nastao iz šesnaestosatnog telefonskog razgovora nije nešto čime se treba hvaliti, naprotiv, treba ozbiljno posumnjati u prisustvo zdrave pameti osobe koja to ističe kao vrlinu i veliki izum.

Dalje, specifičniji scenski jezik predstave ne postoji, sve je podređeno pesmi i jednoličnom plesu izvođača, bez ikakvih finijih teatarskih začina. Njihova igra jeste obeležena groteskom i autoironijom koje podrazumevaju autorefleksiju, no, to su samo spoljne karakteristike koje suštinski, zbog plitkosti sadržaja, nemaju bitniji smisao. Ne bi bilo mnogo razlike u značenju da nema te distanciranosti u igri, da je gluma realistička, zato što je predstava idejno šuplja. Teatralnost koja inače podrazumeva problematizaciju i preispitivanje ovde je uzaludna jer zaista nema šta da se preispita. Jedini smisao te plastičnosti igre je komički – u toj izveštačenosti ima više potencijala za zabavljanje publike, one koja može da se zabavi uz ovu vrstu pozorišta.

Sa druge strane, predstava„Velika i neverovatna istorija trgovine”,autora i reditelja Žoela Pomera nastala je na osnovu izuzetno kvalitetnog, višeslojnog dramskog teksta koji obezbeđuje čvrsto polazište stvaranja jednog značajnog umetničkog dela. Pod lupom su pitanja prodaje i trgovine, radnja se prikazuje fragmentarno, paralelno, u slikama, u dva vremena, krajem šezdesetih i dvehiljadite godine. U oba slučaja su likovi prodavci jednog tima, a njihovi odnosi se stavljaju na probu, kroz testiranje međusobne lojalnosti, poverenja i podrške. Radnja ima bitne metaforičke dimenzije u pogledu toga što predstavlja i opštiju refleksiju savremenog potrošačkog društva gde je humanost proždrana zahtevima tržišta, a svaki trag poštenja izbrisan u trci čiji je jedini cilj prodaja, kamen temeljac kapitalizma.

Predstava je glumački i rediteljski precizna, kompaktna, potpuno zaokružena, vrlo svedenih, diskretnih sredstava ekspresije, osobene vizualne elegancije i suptilno prigušenog osvetljenja koje stvara sugestivnu atmosferu simbolične tajanstvenosti (dizajn svetla Erik Soje i Reno Fuke). Igra glumaca Erika Fortera, Lidovika Molijera, Erve Blana, Žan-Klod Perena i Patrika Beba, psihološki je vrlo uzbudljiva, odlično izbalansirana. Oni koherentno predstavljaju surovu dehumanizaciju sveta trgovine, odlučnu, hladnu, mehanizovanu upornost prodavaca, metaforičnih figura, spodoba koje zastupaju interese surove materijalnosti. Ovoj zastrašujuće tvrdoj, neumoljivoj odlučnosti egzekutora kapitalizma, u predstavi snažno kontrastiraju dve scene u kojima su pojačani izlivi emocionalnosti aktera, opravdano teatralizovani, u okruženju odsustva svake osećajnosti. U tim tonovima prenaglašene i prodorne emocionalnosti, predstava se i završava, nežno i optimistički jer pojava solidarnosti i utehe naslućuje mogućnost uspostavljanja jednog humanijeg sveta.

U predstavi je fino podvučena analogija između profesije prodavca i glumca. Prodaja se ukazuje kao oblik performansa, teatra, prodavci su izvođači, manipulatori u čijim rukama istina postaje vrlo relativan pojam. Glumci u predstavi sve vreme govore u mikrofone (bubice) koji mehanizuju i teatralizuju njihove glasove, što se može shvatiti u tom kontekstu, naglašavanja performativnosti trgovine, pa i šire, izvođenja u društvenim odnosima. Kako je čitav svet postao lažan, jedan od zadataka savremenog teatra je da proba da raskrinka tu lažnost. To je slučaj sa ovom predstavom koja sjajno iscrtava lica i naličja trgovine, spektakla degradacije ljudskosti.