Уторак, 21.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Трупе НАТО-а могу кроз Србију

Трупе НАТО-а могу кроз Србију
Ако затреба могу да добију појачање из Босне: припадници Кфора на вежби у Призрену (Фото Танјуг)

У случају немира на Косову и Метохији НАТО би могао користити трупе и из Босне и Херцеговине, јер је њихов прелазак преко територије Србије регулисан споразумом са Еуфором из јануара 2005. године. Тим споразумом одређене су две руте о преласку трупа кроз Србију, а оне су касније потврђене и Споразумом о транзиту снага НАТО-а преко територије Србије из јула исте године. Овај споразум, који је ратификовала Скупштина СЦГ у новембру 2005. године, има и амандман да се у случају већих немира могу увести и нове руте за пролазак трупа из БиХ.

Крајем прошле године у Београду је отворена Војна канцеларија НАТО-а за везу, а њен основни задатак јесте спровођење Споразума о транзиту снага НАТО-а, како би се унапредила логистика за НАТО за операције на западном Балкану. Споразумом о транзиту јасно су дефинисани гранични прелази и правци кретања које могу користити снаге НАТО-a, као и комплетна процедура њихове најаве и одобрења.

Шеф Војне канцеларије НАТО-а је бригадни генерал француске армије Јаник Асе, који је у Београду провео два мандата као војни изасланик своје земље.

Један од главних разлога за потписивање Споразума о транзиту је, како је речено, заштита српског становништва на Косову и Метохији, будући да су снаге Кфора тренутно једини гарант безбедности у овој покрајини. У случају погоршања безбедносне ситуације неалбанског становништва на Косову и Метохији, најбржи пут којим снаге Кфора могу обезбедити додатну подршку управо је преко територије Србије.

И остале државе у Европи имају споразуме са НАТО-ом о транзиту трупа.

Пролаз трупа НАТО-а био је раније у ингеренцији Министарства спољних послова, а сада је у надлежности Министарства одбране.
Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.